U početku beše reč, kaže Biblija, koja kao jedan od prvih organizovanih dokumenata čovečanstva, ili bar zapadne civilizacije, kroz simbole i alegorije, nosi predstavu sveta antike, ili bolje reći početka istorije koju mi danas baštinimo.
„U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč
Ona beše u početku u Boga.
Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje ništa nije postalo što je postalo….“
Reč je informacija, ona na kojoj je nastao univerzum, bezvremeni iz neispoljenog i ovaj ispoljene materijalne kreacije u kome se primarna informacija prelama kroz kontinuum vremena i prostora. Po nekim modernim naučnicima rastavlja se i sastavlja beskonačno puta, pa čak i u beskonačnosti sličnih univerzuma.
Prostor-vreme je matematički model Univerzuma po kome su tri dimenzije prostora i jedna dimenzija vremena spojene u četvorodimenzioni kontinuum. Danas prostor i vreme više ne shvatamo kao zasebne kategorije, već vreme posmatramo kao četvrtu dimenziju prostor-vreme kontinuuma.
Kvantana fizika se polako bliži metafizici. No, o kvantnoj fizici neću previše, jer su je već horde novodobskih astrologa i kojekvih energetskih psihologa, sa lažnih instituta koji su paravan za sekte, toliko uzurpirali da su obezvredili svaku ideju; zarad sitne materijalne koristi, poput makroa prodaju i astrologiju i kvantnu fiziku kao prostitutke.
Astrologija se savršeno snalazi u matematičkom modelu univerzuma, koji na danšnji način gledano sačinjavaju kvanti – entiteti sa fizičkim karakteristikama kao što je masa, napon, moment. Kvanti se nalaze u međusobnoj interakciji. Kvant može biti čestica, talas ili bilo šta drugo – to je nedeljiva, najmanja količina energije koja se javlja u elementarnim procesima. Dva ili više kvanta mogu da se vežu međusobno, gradeći kompleksnu strukturu. Protoni, atomi, molekuli, ljudska bića… sve to su kompleksne strukture sačinjene od kvanata.
Ideja o tome da je Univerzum sačinjen od nevidljivih, nedeljivih entiteta koji međusobnom interakcijom grade kompleksne strukture stara je preko 2000 godina, seže čak do Demokrita, i tokom istorije su se brojni filozofi bavili ovom tezom, tražeći osnovu celokupne prirode.
I tu dolazimo na energiju i jezik, još jednom u brojnim razmišljanjima o Univerzumu.
univerzum vri od energije, čovek takođe, planete zasigurno, ali u fizičkoj ravni. U metafizičkoj ravni radi se samo i jedino o informacijama koje planete nose, čak ni o uticajima. Svaka energetska astrologija, energija planeta i energetska psihologija, posebno, jesu apsurd neznanja.
Sve što se ima desiti zapisano je u početnoj matrici kreacije i nema mogućnosti za velika odstupanja. Razmotavanjem vremena i prostora označeno je kada se ima desiti.
Nalik računarima, tačnije programskim jezicima jeste astrologija. Savršeni software za nesavršeni život u materijalnoj kreaciji, te horoskop dođe kao izvršni lični program sa bagovima.
Astrologija je više od rečnika simbola, ona je programski jezik, jer osim opisa postojećih situacija ili onoga što se već desilo, astrologija može da predvidi ishode svega i svačega.
Najlakši dokaz za ovo je horarna astrologija, koja osim rezultata jasno navodi i okolnosti u kojima se predviđeni rezultat ima desiti.
U pitanju je grana astrologije koja ne tumači čoveka, i njegov odnos sa sveukupnom kreacijom kroz natalnu kartu, već je u pitanju tumačenje specifične veze čoveka i njegove sudbine, te raznih događaja, kroz odgovor na pitanje.
Ovim se iz svake dalje ideje o funkcionisanju astrologije isključuje primitivno tumačenje zasnovano na fizici i pretpostavljenim zračenjima i uticajima planeta, i cela stvar se svodi na polje metafizike i samog vremena kao uzroka svih stvari.
Čovek u vremenu je uvek u dilemi i nepoznanici nadolazećih događaja, i kao taklav jedino se može obratiti horarnoj astrologiji za tumačenje pitanja.
Prvi pisani izvori o horarnoj astrologiji datiraju od Dorotej Sidonskog, koji je živeo u 1. veku nove ere. Njegovo delo Carmen astrologicum, sastavljeno iz pet knjiga, u prve četiri obrađuje oblast natalne astrologije dok u petoj obrađuje pravila horarne i elekcione astrologije.
Kao u ma kojojdrugoj grani astrologije , karta se pravi za trenutak “rođenja“, tačnije u ovom slučaju radi se trenutku nastanka nekog pitanja, ili o trenutku kada astrolog dobije i shvati pitanje što je najčešći slučaj.
Razlika izmedju horarne i drugih vrsta astrologije jeste u oslanjanju na specifična pravila, u koja ulaze i ona koja se koriste u natalnoj astrologiji. Prevashodno se radi o tome hoće ili ne svojim kretanjem planete doći u određeni odnos.
Samim tim imamo nešto nalik „IF“ komandi iz čuvenog BASIC-a, prvog programskog jezika, ali bez uzročno posledične mehanike. „IF“ je prikazan kroz uslove, odnosno nešto će se desiti samo ako je to u skladu sa već zapisanim, determinisanim, sudbinskim.
Sudbina celog Univerzuma je zapisana, naravno ne u detaljima i scenarijima već u temeljnim principima koji opredeljuju svaki početak i svaki završetak.
Sudbina je, prema narodnom verovanju, sila koja određuje život svakog pojedinca i od koje se ne može umaći. Sudbina je ono što je nekom predodređeno, pogotovo najznačajniji događaji u životu, uključujući čas i način smrti; dok su manje bitni događaji stvar izbora unutar zadatih parametara.
raspored planeta u trenutku rođenja, natalan karta ili natalna figura, kako se ispravnije zove, ne određuje sudbinu, nego je saopštava, natalna figura je u stvari pisano „uputstvo za upotrebu života“.
Filozofsko poimanje sudbine svodi se na neumitni zakon, odnosno nužni red u svetu kojem je podvrgnuto svako biće. Po definiciji, sudbinsko je ono što je izvan našeg uticaja, na šta ne možemo uticati svojim delovanjem, bez obzira da li stoga što nas je zaskočio slučaj, ili što smo pod uplivom sila koje izvan naše kontrole. Pojam sudbine je igrao ključnu ulogu u stoičkoj filozofiji. Stoici su smatrali da mudar čovek treba da prihvati svoju sudbinu, ma kakva ona bila, umesto da pokušava da joj se opire.
„Sudbina vodi one koji na nju pristaju, a vuče one koji joj se protive” — Seneka
Tu leži mala začkoljica znana kao elekciona astrologija. Postizanje najboljeg u okviru zadate sudbine, ili tumačenje da je astrologija zapis nepromenjive sudbine ili astrologija kao zbir uputstava na osnovu kojih se može uticati na svoj ili tuđe živote uz pomoć pravilnog tumačenja nebeskih simbola.
Tamo gde horarna karta prestaje da tumači, nastaje prostor da se upotrebi astrologija za ubrzanje ili poboljšanje događaja, kroz koje osoba može da iskaže sve svoje potencijale. Dakle, izbora ima, ali taj izbor, odnosno elekcija mora biti usklađena sa subinom natusa. Na izvestan način ova stvar funkcioniše tako da iz potencijala natusa izvuče ono najbolje.
Elekciona astrologija je grana astrologije koja se uz pomoć astroloških tehnika, bavi pronalaženjem i izborom najpovoljnijeg trenutka za preduzimanje neke akcije, posla ili obaveze.
Kardan navodi:“Elekciona karta ne pokazuje ništa, ili pokazuje vrlo malo, ukoliko natal i birano vreme nisu usklađeni“.
Snaga elekcionog horoskopa leži u snazi natala. Jaki natali će uz pomoć elekcije postati još jači, ali i iz onih slabih i nejakih, pravilnim određivanjem signifikacija i vremena delovanja može se izvući poboljšanje.
Kako na natalnim kartama može se „programirati“ i na drugim, no znatno teže jer je uključen veliki broj faktora.
Planete su u čoveku, unesene kao program, kao kod, po kome funkcioniše; Mesec-kretanje duše i tela; Mars-brzinu; Saturn-sporost; Sunce-Boga; Jupiter-zakon; Merkur-razum; Veneru-čovečnost. način na koji su raspoređene, brzina kojom se kreću, međusobni odnosi, smao će opisati život čoveka, nikao neće uzrokovati događaje.