Nebeska hijerarhija

Nebesa i nebo, na određeni način u svojim iskonskim načenjima objašnjavaju svrhu i ustrojstvo astrologije. Vidljivo oku, kako je od davnina definisana astrologija jese ono što je vidljivo i duši i duhu, iako ga oni vide drugačije od oka. U tom pogledi fizički univerzum, ono što bi nazvali nebo, i što je dostupno oku ili teleskopu ne zanima astrologiju niti se time bavi. Zbog toga je moderizatorima astrologije, a ujedno i onima koji su naneli najviše štete, najlakše bilo da sve što kroz teleskop vide nakače u astrologiju, iako to ima isto i čak manje smisla nego nakačiti kineska slova u azbuku.

Nebesa su stvar hijerarhije, jasne i precizne u kojoj se astralni uticaji i značenja spuštaju odozgo, iz viših sfera u niže sve do sublunarnog sveta, odnosno sveta u kome živi čovek, jedan od predmeta proučavanja astrologije. Kako gore, tako i dole, hermetička maksima je ovde diektno stavljena da vodi način sagledavanja svih principa. Mnogi su pokušali da je obrnu kroz kako dole tako i gore, ali je to neshvatanje i nerazumevanje kako stvari funkcionišu. Hijerarhija predstavlja stepenasto uređenje elemenata u rangirani poredak, gde je svaki rang, počev od najnižen pa do najvišeg, podređen onom iznad. Etimološki pojam hijerarhija potekao je od grčke složenice Ἱεραρχία, koja se sastoji od reči ἱερός, što znači sveto i reči ἄρχω, što znači upravljanje.

Hermetička veza makrokosmosa-univerzuma i mikrokosmosa-čoveka, koji korespondiraju kao odrazi jedan u drugom, postavlja sublunarni svet kao objekat postavljen u ogledalu ljudskog subjekta. Ovde se ne misli na individualnu subjektivnost i uobrazilju pojedinca. Misli se na intelekt kao univerzalnu kategoriju ispoljavanja višeg bića, kako kaže Corpus Hermeticum …..u ljudima taj intelekt jeste Bog…. Nepromenjive mogućnosti sadržane u intelektu razum ne može odmah da razume, one pripadaju svetu ideja iznad nivoa razuma. Simbol koji objedinjuje više značenja, u stvari reprodukuje duhovne prauzore.

Razlika tradicionalne kosmologije, hermetičke i modernizovanih verzija kojima dominira tzv racionalni, naučni pogled na stvari jeste u viđenju kosmosa. Kretanje neba meri vreme, određujući podelu na dan i noć, aktivno i pasivno, određuje godišnja doba, uzrokuje izlazak i zalazak svetala, Sunca i Meseca,  daje kišu, odnosno manifestuje aktivni, muški princi. Zemlja manifestuje pasivni, ženski princip. Pod uticajem Neba daje život, rađa biljke, hrani. Ovaj odnos neba i zemlje, aktivne i pasivne forme, jeste odnos svih dualiteta. Kružno kretanje neba ukazuje na osovinu, nevidljivu i nepokretnu, koja odgovara intelektu. Sunčeva putanja, ocrtavajući krst formira četiri strane sveta, iz čega proizilaze kvaliteti koji upravljaju postojećom materijalnom kreacijom, u astrologiji poznati kao toplo, hladno, suvo i vlažno, a primenjuju se u proceni temperamenta karte natusa-rođenja. Putanja Sunca, iznad horizonta, od zimskog do letnjeg solsticija, ide širim krugom, a od letnjeg do zimskog užim, što čini jedan godišnji ciklus, koji nalikuje spirali, i često se simbolički u antici predstavljao duplom spiralom.

Ovaj simbol je sastavni deo Hermesovog kaduceja, gde su spirale predstavljene zmijama, obnotanim oko štapa koji predstavlja već pomenutu nepokretnu osovinu-intelekt,  oko koje se sve kreće.

Ptolomejska slika sveta, ključna za astrologiju, geocentrična, jer je proučavanje hijerarhije nebesa svedeno na predmet, odnosno čoveka i događaje na Zemlji, sačinjena je od sfera. Gledajući sfere kao gradaciju, svaka od njih u višem stupnju sadrži niži, nalik uzroku koji sadrži i posledicu, te što je sfera šira, čistija je manje uslovljena i bliža božanskom izvoru. Na taj način sfera koja koja ne sadrži zvezde, Empirium, nebeskom svodu omogućuje kretanje, predstvalja primum mobile, prvi pokret, ispoljavanje Božanskog intelekta.

Uspon duše kroz sfere, posebno kod hrišćana nimalo ne odbacuje Ptolomejev model, naprotiv. Na sledećoj islustraciji se vidi Hrist na prestolu iznad sfera, opisan rečima: „Creator omnium Deus-Causa prima-Voluntas divina-Voluntas divina“, što znači „Stvoritelj svega, Bog-prvi Uzrok-Božanska Vola-Božanska Volja“. Dva gornja kruga sadrže reči „forma in potentia“ i „materia in potentia“, što jesu dva pola forma i materia prima, čisto delo i pasivna posuda, nemanifestovane mogućnosti u čistom biću.  Zato se nalaze van sledećeg kruga, koji predstavlja Univerzalni duh sagledan kroz manifestovanu, odnosno stvorenu stvarnost koja je predstavljena sledećim krugom: „Causatum primum esse creatum primum, principum omnium creaturarum contiens in se creaturas“-prvi uzrok, prvostvoreno biće, princip svih stvorenja, koji sva stvorenja sadrži u sebi. Potom sledi deset intelektualnih-kognitivnih sposobnosti kojima korespondira sličan broj anđeoskih horova. Ispod deset sfera Duha, nalaze se četiri sfere duše:“Anima celestis, Anima rationabilis, Anima animalis i Anima vegetabilis. Do ovog nivoa hijerarhiju sfera treba prihvatiti čisto simbolički dok naredne sfere treba prihvatiti i simbolički i prostorno. Sublunarni-telesni svet okružen je najvećom sferom „Natura principum corporis“-Priroda kao izvor svih tela. Ova sfera obuhvata astronomske sfere od kojih prva sledeća odgovaa dnevnom kretanju neba „Spera decima“ deseta sfera u kojj se odigrava kretanje neba od zapada na istok i koja je izvor svakog kretanja. Unutar nje je deveta sfera koja pokreće osmu i čini da ona putuje a severa na jug i obrnuto. Zatim slede sfere nekretnica i planeta: od Spera octava-spera stellata; spera Saturni; spera iovis; spera martis; spera solis; spera veneris; spera mercurii; spera lunae. Unutar ovih sfera nalaze se četiri elementa u koncetriččnim krugovima oko centra Zemlje(sublunarnog sveta), vatra, vazduh, voda i zemlja.

Rotacija osmog neba-osme sfere, fiksnih zvezda, jeste primarna mera vremena, dok dok deveta sfera, spoljno nebo bez zvezda, koje osmom omogućuje kretanje, predstavlja granicu između vremena i večnosti, odnosno svih vidova trajanja i večnog sada. Duša koja ascendira kroz sfere, kada stigne do Empirija, ostavlja iza sebe svet mnogoborojnih uzajamno isključujućih oblika i stanja i dostigla je nepodeljeno, sveobuhvatno Biće.

Ovakva hijerarhija nebesa, sa Bogom kao savršenim bićem koje se manifestuje kroz sfere i spušta na planetu Zemlju, odnosno sublunarni svet, daje jasnu sliku funkcionisanja astrologije bez dileme mogu li ili ne planete van Saturna biti uključene.

 

2 comments

  1. Da li su te spoljašnje planete stvarno svetla,kao što su fiksne zvezde?Ako jesu i stvarno postoje,a pošto ne vladaju znacima,onda moraju da pripadaju 8-moj sferi?

    1. Njihovo svetlo je minorno u odnosu na zvezde te samim tim se smatra nevidljivim i za astrologiju nebitnim. Što se snage svetla tiče astrologija razmatra najjače isijavanje zvezda, prvenstveno onih 1. magnitude.

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *