Astronomija-srednjovekovna astronomija sa kosmološkim modelom u osnovi je prikaz duše. Tradicionalna astrologija, kao što je već rečeno, je učenje koje u sebi involvira Hermetizam, Aristotelovu kosmologiju, Neoplatonizam, koji su međusobno povezani upravo vezom sa dušom. Ključni uvid je da je astrološka karta, natalna, suštinski kosmološka mapa duše.
Tradicionalna astrologija je lišena nepotrebnog psihologiziranja, ali je obogaćena pravim duhovnim sadržajem. Koncept uzdizanja, ascenzije i spuštanja, descenzije duše je ukorenjen u osnove astrologije. Ovaj koncept je nasleđe Grka i nekih od semitskih naroda Bliskog istoka, prevashodno Haranci, nazivani još i Sabatejci, Sabijanci i slično. Uz njih se pominjuu još i Druzi, Barmacidi-podgrupa Manihejaca, te Mandejci, svi generalno skloni gnosticizmu.
Psihologija je nauka kreirana u 19. Veku, a u kreaciji je manje poznato da je učestvovala i astrologija, prvenstveno preuzimanjem temperamenata kao osnova ličnosti.
Koncept unutrašnjeg, duhovnog života je usko vezan sa strukturom univerzuma. Samim tim, sudbina i duša su takođe povezani kroz strukturu kosmosa. Da bi se ovo ispravno razumelo mora se prihvatiti astronomija na drevni način.
Astronomija prisutna u tradicionalnoj astrologiji je geocentrična, o čemu je bilo reči u prethodnoj lekciji.
Struktura ovakvog univerzuma su sfere, koje su u prethodnoj lekciji opisane sa više religisko-teoloških stanovišta. Kad skinemo religiske dogme i okrenemo se pravoj strukturi kosmosa u centru se nalazi Zemlja, planeta na kojoj živimo, takozvani sublunarni svet. Nakon toga se nalaze sfere sedam tradicionalnih planeta i sfera fiksnih zvezda. Po razumevanju tradicije Zemlja je centar univerzuma, čak i danas, ako gledamo sa ličnog stanovišta, našeg sjedinjenja mikro i makrokosmosa. Grčka reč kosmos u osnovi je red, lepota i harmonija.
Po ovom modelu, svet sadrži harmoniju i odnose koje sadrži Anima mundi-Duša sveta.
Zemlja kao centar je okružena sferama sedam planeta, sferom fiksnih zvezda, iznad koje je deveta sfera, “nebesa”, iznad koje je sfera “prvog pokreta” koja se odnosi na tvorca. Ovakvo ustrojstvo je najbliže Aristotelovom modelu kosmosa.
Sfere su zamišljene jedna unutar druge, a kako su bile prozirne imenovane su kristalnim.
Ptolomej je preneo Aristotelov model zajedno sa Stojičkim i učenjima kasnije podvedenim pod Neoplatonizam.
Osma sfera Fiksnih Zvezda (F.Z), je ono što se vidi na noćnom nebu. Ova sfera napravi pun krug za 24 časa i tvori ono što zovemo diurnalno, ili dnevno kretanje.
Diurnalno je primarno kretanje, a pokazuje da ono što ujutro iznad horizonta izađe na istoku, u podne pređe meridijan, da bi uveče zašlo na zapadu.
Sve planete i F.Z. izlaze na istoku i zalaze na zapadu.
U kosmološkom sistemu, sfera zodijačkih znakova ili Nebo bez zvezda predstavlja granicu vidljive manifestacije božanskog, manifestacije koja može da se percipira čulima. Prema Ibn Ezri, ova simbolička sfera obeležava početak gornjeg, trećeg sveta, gde je potrebno gledati zatvorenih očiju i dopustiti svom umu da se prepusti imaginaciji odnosno intuitivnom i da do znanja dolazi putem slika i arhetipova.
Primarno (istok-zapad) i sekundarno (zapad-istok) kretanje, kako je rečeno u prethodnoj lekciji jesu osnov astrološkog pogleda na svet.
Uz kretanje osnov jesu prakvaliteti četiri elementa-stanja materije; u osnovi vruć/hlada i vlažan/suv. Zemlja je mešavina hladnog i suvog; voda je hladna i vlažna; vazduh je topao i vlažan i vatra je topla i suva. Sve što postoji u sublunarnom svetu je sastavljeno od ova 4 elementa. Osim ova 4 elemnta u postavci tradicionalnog modela kosmosa je i peti, odnosno etar ili kvintesencija koji stvara superiorna tela-planete.
Zemlja, sublunarni svet je stvorena od vode i zemlje, iznad kojih se nalazi sloj vazduha, iznad koga se nalazi sloj vatre. Na taj način je voda najniži i najmaterijalniji elementa, dok je vatra najviši i najduhovniji element.
Sfere su međusobno povezane, dok planete u njima imaju “prostor” na kome su najbliže ili najdalje Zemlji, odnosno minimu i maximu, ili perigej (blizu) i apogej (daleko).
Na južnoj hemisferi, planete i zvezde prelaze severno nebo, dok na severnoj prelaze južno nebo. Na taj način primarno kretanje koje je rezultat rotacije se deklariše kao najbrže kretanje.
Sekundarno keretanje je kretanje planeta kroz Zodijak. Ovo kretanje je sa zapada prema istoku.
