Astrologija je jezik. Jezik simbola koji po matematičkim metodama razvrstava šta i kada predstavljaju kombinacije znaka, planete i kuće, te aspekata i drugih međuzavisnih odnosa bitnih pokazatelja karte, bilo da je natalna, horarna, mundana ili neka druga. Simbol je najopštije, sve ono što može stajati umesto nečeg drugog i da ga tom prilikom prepoznatljivo reprezentuje. Read more
Pet planeta i dva svetla u tzv haldejskom nizu-poretku postavljeni su podelom na superiorne i inferiorne u odnosu na Suce kao veliko svetlo, čiji sjaj prenosi na sublunarni svet Mesec, malo svetlo. Niz počinje Saturnom, kao takmacem Sunca, te nastavlja Jupiterom i Marsom. Ove tri planete se nazivaju superiornim, stim da su Jupiter i Saturn hronokratori, te se njihova konjunkcija posebno ceni kao jedan od primarnih nosilaca mundane analitike. Ciklus konjunkcija hronokratora uključuje i Marsa, ali mu ne daje na važnosti kao već pomenutim planetama. Od Sunca, haldejski poredak nastavlja sa Venerom, Merkurom i konačno Mesecom ispod koga se nalazi sublunarni svet, tj svet kakav mi poznajemo i koji na vrlo suptilan način, informacijom „uređuju planete“. Read more
Hermes Trismegistos
Četiri hiljade godina pisane istorije čovečanstava, raznih religiskih i filosofskih škola, bavilo se povezivanjem čoveka i božanskog principa. Božanstvo čije principe i identitet je najteže dešifrovati jeste Hermes Trismegistos, tri puta najveći, kada se prevede, i tri puta složeniji od pukog razdvajanja činjenica od legende.
Postoje dva oprečna mišljenja, da je Hermes bio čovek i da je bio božanstvo, a iako tri puta najveći oba naizgled nije mogao biti. Read more
Zodijak, izmišljeni životinjski krug, koji opasuje Zemlju duž ekliptile, precizno podeljen na dvanest delova, svaki po 30 stepeni, analigijom sazvežđa, koja su takođe duž ekliptike ali nikako potpunom identifikacijom sa tim sazvežđima, produkt je metafizičke ideje arhitekture duše koja odgovara arhitekturi tradicionalnog kosmosa. Read more
Horoskop, kako je već definisano u jednom od prethodnih tekstova, odnosi se na stepen, tačnije tačku, koja izlazi na istoku a zove se ascendent, iz koje se razvija, kroz sistem kuća, te pozicije planeta u kućama, slika/crtež, koji je sinonim upravo za reč horoskop. Read more
Geocentričnost astrologije neophodan je preduslov koji kvalifikuje metafizički osnov i isključuje striktno materijalistički pogled na temu sudbine, zasnovan na slučajnostima i sličnim objašnjnjima. Astrologija za predmet proučavanja ima čoveka i sublunarni svet, što će reći astrološke mundane pojave, od klime i vremenskih uslova, preko političkih dešavanja, prirodnih katastrofa do samog čoveka kao bića, odnosno dela sublunarnog sveta. Natalni horoskop, horarni, mundani ili ma koja astrološka karta ima svoj momenat u vremenu kada je određena horoskopska tačka-početak, ali se razvija kroz vreme, uslovljena daljim kretanjem planeta. Na ovaj način se određuju prediktivne tehnike, revolucije planeta, te tranziti. Read more
U ovoj grani astrologije vidi se vrlo jasno svo neznanje moderne astroške „misli“, kao i sva bolest duha i intelekta koja se u astrologiju sjatila zadnjih godina.
Kako mundana astrologija ima jasna pravila i šest osnovnih modela računanja neophodnih karti, bez mogućnosti ma kakvpg „ličnog“ pristupa, mogu se jasno definisati razlike ali i koreni problema naopakog tumačenja mundanih pitanja. Read more
Od „postanka“ astrologije na ovamo kompletna veština nije samo posmatranje sedam tradicionalnih planeta i njihovih odnosa, već posmatranje kompletnog univerzuma sa njegovim fizičkim zakonitostima vremena i prostora. Neophodna stvar za ovakvo posmatranje čoveka spram univerzuma svakako je područje fiksnih zvezda, takozvanih zvezda nekretnica. Sam naziv je pomalo čudan jer se i sazvežđa kreću, ali daleko sporije i od najsporijih planeta, brzinom od jedan stepen za 72 godine. Read more
Opšte stvari
Astrologija, kao i celo civilizacisko nasleđe Evrope, gde mi ipak pripadamo makar astrološki, šta god ko tvrdio, , nasleđe je Helenizma. Drevna Grčka je kamen temeljac svega što se u Evropi razvilo a ima u sebi korene logike, filozofije, matematike, istorije, i ostalih disciplina, naučnih i manje naučnih koje čine civilizaciju.
Astrologija koju danas imamo bogata je simbolizmima helenske mitologije, prilagođena imanima boažanstava starog Rima, ali oslonjena na helensku filozofiju. Uostalom u ta vremena svaki „učenjak“ je bio i matematičar, i filozof, i astrolog, ali i lekar, geograf itd. Read more
Zodijak i horoskop, uz astrologiju dva pojma najviše puta upotrebljena u popularnoj literaturi, nazivima restorana, kafića filmova, čamaca, i svih drugih stvari vezanih za široku upotrebu i široku potrošnju. Široka potrošnja i konzumerističko društvo nisu zaobišli ni astrologju, što i nije nešto problematično, da nestručni nisu počeli da oblikuju i prilagođavaju astrologiju potrošačkim navikama, potpuno bespotrebno, i time naneli štetu i astrologiji i konzumentima astrologije. Read more
