Zodijak predstavlja univerzalnu silu, podeljenu na dvanaest delova, koja reprezentuje Sunce i svetlost Sunca.
Radi se o sili koju moduliraju podele i koja kreira zahvaljujući tim modulacijama. Tačnije astrologija predstavlja jezik te sile, koji opisuje šta će se desiti i koji ne kreira niti uništava ništa planetarnim kretanjem, već samo opisuje a kreacija i uništenje su unapred zadati.
Kretanje ukazuje na vitalnost, kako natusa ukoliko se gleda natalna karta, tako i horarnih, mundanih i elekcionih pitanja.
Znaci su podeljeni na 6 muških i 6 ženskih, što reprezentuje aktivnu i reaktivnu prirodu univerzuma.
Takođe, tu je podela na modalitete; kardinalne, fiksne i promenjive znake, koji predstavljaju način na koji se dešavaju stvari.
Dakle, akcija i reakcija kroz prizmu naglog – kardinalnog, fiksnog, i promenjivog – nestabilnog.
Ideja astrologije jeste da opisuje nebeski – univerzalni uticaj na svaku jedinku kroz jezik planeta, na način da se sudbina jedinke „spušta“ sa nebesa na materijalnu kreaciju – fizički svet.
Znaci i 4 elementa, vatra, vazduh, zemlja i voda, imaju po 3 znaka, kako je prikazano u gornjoj tabeli.
Ovi elemeti su skoro osnovni elementi stvaranja. Od davnina su definisani kao osnov materije. Ono što zrači povezano je sa vatrom, gasovito sa vazduhom, tečno sa vodom i čvrsto stanje sa zemljom.
Dalji varijeteti idu kroz kombinatoriku, na primer, Ovan je kardinalna vatra, Lav fiksna, i Strelac promenjiva. Isto je i sa drugim znacima, imaju sva tri oblika – modaliteta.
Bitno je razumeti da je kombinovanje najneophodnije u svakom ispitivanju astroloških karti.
Modalitet objašnjava kako se znak ponaša, odnosno kako se priroda znaka ponaša, i samim tim sve ono što se nađe u znaku.
Empedokle je prepoznao u prirodi ova 4 elementa, i po njegovoj kosmološkoj teoriji su stvorili svet – zemlja, vazduh, vatra i voda. Takođe je tvrdio da postoje sile ljubavi i mržnje koje ih spajaju i razdvajaju. Ovo se ukorenilo u grčku filozofiju te kasnije u srednjovekovnu tradiciju.
Arisotel je donekle modifikovao Empedoklea, ili bolje rečeno, prilagodio mu se na svoj način. Nakon njega Ptolomej ih smatra ključnim i u Tetrabiblosu ih vezuje za temperament, zdravlje i druge predikcije.
Previše prakvaliteta, toplog, suvog, vlažnog i hladnog odražavaju se i na telu i na karakteru, te su preduslov za određene bolesti i stanja zdravlja.
Ponašanje takođe uslovljavaju kvaliteti koji nose muške i ženske odlike, te se svet, odnosno ljudi mogu podeliti u dve grupe, one sa dominirajućim muškim – aktivnim kvalitetom, ispred kojih stoji svet pun mogućnosti i one sa dominantnim ženskim – pasivnim, koji stoje ispred sveta punog potreba i nisu u stanju da uzmu svoj deo.