Fiksne zvezde, znaci i sazvežđa

U astrologiji se bitno razlikuju znaci od sazvežđa iako su međusobno povezani, prevashodno delimičnim preklapanjima.

Astrologija se oslanja na oku nevidljive sfere i zodijački pojas koji iz sveta ideja prenose metafizičku informaciju u naš, materijalni svet. Kritičari astrologije i nauke starog veka, u prvom redu oni koji hoće da nakaleme kako je tada Zemlja smatrana ravnom pločom i njima slični, izbegavaju da prihvate jasne dokaze o poznavanju precesije.

Precesija (latinski praecessio- prethođenje, kretanje unapred) je premeštanje tačke prolećnog ekvinocijuma(ravnodnevice) usled laganog zaokretanja pravca Zemljine ose zbog čega se Sunce svakog dana vraća u tu tačku, čime ono završava svoje puno kretanje po ekliptici. U pitanju je spora promena pravca Zemljine ose za 47 lučnih sekundi (slična pomeranju polova) zbog Zemljinog nesfernog oblika i dejstva gravitacionih sila Sunca i Meseca. Period precesije traje oko 25800 godina.

Istovremeno s precesionim kretanjem, Zemljina osa doživljava i nutaciono kolebanje nutaciju, što je je malo kolebanje Zemljinog obrtanja, usled kojeg se geografski polovi pomeraju za 9 lučnih sekundi. Uglavnom nastaje usled periodičnih izmena položaja ravni Mesečeve orbite i Zemljine teže prema Mesecu. Period nutacije traje oko 18,6 godina.

Kada je sastavljao svoj katalog zvezda, Hiparh je primetio da se Zvezde ne nalaze na onom mestu na nebu na kom su ih ranije videli i locirali Haldejci. Sve zvezde su bile premeštene u stranu, kao da se čitavo nebo pomerilo iz svog nekadašnjeg položaja. Zapravo položaj je promenila Zemlja, malo se nakrivila u stranu. Hiparh je zaključio da je do ove promene položaja došlo usled kretanja tačaka presecanja ekliptike i nebeskog ekvatora. Čitavu pojavu nazvao je precesija ekvinocija. Dakle, drevni astrolozi koji su ujedno bili i astronomi tačno su znali da je Sunce centar univerzuma i da su nebeska tela okrugla, kao i celu postavku galaksije. Kako im je bilo poznat katalog Zvezda nekretnica, tako su im bile poznate i sve planete Sunčevog sistema te su naknadna otkrića planeta iza Saturna tragičan prikaz izgubljenog znanja.

Zodijak je zamišljeni krug, pojas od 9 stepeni uporednika sa obe strane ekliptike, podeljen na 12 jednakih delova (30 stepeni svaki), koji se usled precesije tačke ravnodnevice više ne poklapaju sa sazvežđima po kojima su dobili ime. Kroz sve njih Sunce prođe za godinu dana, polazeći od Ovna u prolećnoj ravnodnevici, ka Biku. (Zbog precesije sada je polazna tačka u sazvežđu Riba). Zbog toga što su sazvežđa nepravilnog oblika i veličine, Sunce prolazi kroz još jedno sazvežđe (Ophiuchus), koje nije član zodijaka. Svako sazvežđe ima svoj naročiti simbol. Njih su upotrebljavali Rimljani umesto zastava, kao znake svojih vojnih jedinica, pa su rimske legije raznele te znake po čitavom starom svetu. Naziv potiče iz grčkog, „zodiakos kyklos“ ili „Krug životinja“.

Ono što je astrologiji potrebno jeste tih 12 delova Zodijaka podeljenih na po 30 stepeni, koji u suštini fizički ne postoji već je zamišljen na osnovu kompletne postavke duhovnog Univerzuma. Iz tog razloga je besmislena podela na tropsku i sideralnu astrologiju, jer se sideralnom ne dobija ništa. Teorija zastupnika teze o sideralnoj astrologiji jesu navodne tačne pozicije planeta u znacima, ali kako je sam Zodijak rezultat metafizičke ideje, a ne fizičke pozicije cela sideralna astrologija je promašaj. Ovo se ne odnosi na Dyotiš-indisku astrologiju koja jednako prihvata imaginaciju zodijaka kao i zapadna tradicionalna astrologija.

Aldebaran, Regulus, Antares i Fomalhaut su najvažnije od svih fiksnih zvezda. Za njih se kaže da predstavljaju „čuvare neba“, čuvare cetiri strane sveta i četiri nebeske tacke.

Aldebaran vlada istokom, Regulus severom, Antares zapadom i Fomalhaut jugom. Ovo su zvezde koju sudbinu uzdižu iznad prosečne, ali nose i neslavan kraj. Ovde se ne treba plašiti da će baš svaka kombinacija sa nekom od ovih zvezda prouzrokovati problem, retki su slučajevi kada će one reagovati, ali će tada njihovo dejstvo biti izuzetno jako i zaseniti značenja planeta.

Fiksne zvezde odlikuje magnituda, tj. Veličina u smislu što su veće to su astrološki učinkovitije, o dnosno imaju više i nose značajnije astrološke simbole.  No, osim veličinom zvezde se dele i po značaju, te je najznačajnija grupa zvezda one koje se nazivaju korenske,  kako i je nazvao Kornelije Agripa,  vodeći  nemački okultista, inače astrolog, alhemičar, lekar, diplomata i filozof.

One idu sledećim redom:

-Algol ili beta Perseja (lat. β Persei, β Per) je eklipsno promenljiva zvezda u Perseju. Algol je tročlani zvezdani sistem. Ime zvezde potiče od arapskog naziva Ra’s Al Ghul, i znači „glava demona“, jer predstavlja oko Meduze čiju glavu drži Persej. Prirode je Saturn / Jupiter, veoma nepovoljno utiče i uvek sa sobom nosi opasnosti i katastrofe, kao i sklonost avanturama i beskrupuloznost, te sklonost alkoholizmu i samoubistvu. Ovoj zvezdi je orbis do 5 stepeni, i aplikaciono i separaciono.

Egipćani su po svemu sudeći pratili zvezdu Algol iz sazvežđa Persej, poznatu i pod nazivom „Demonska zvezda“, a to je verovatno najstariji zapis o njoj, navode astronomi. Zna se da su stari Egipćani vodili kalendar koji je označavao srećne i nesrećne dane, a ta predviđanja bila su bazirana na astronomskim događajima, tesno povezanim sa mitološkim verovanjima, za koje se smatralo da utiču na svakodnevni život. Najbolje očuvan od ovakvih kalendara je Kalendar iz Kaira, dokument ispisan na papirusu koji datira iz perioda između 1163. i 1271. godine p.n.e. Pored svakog dana u ovom kalendaru stoje i tri hijeroglifa, koji upućuju na mitološka bića i pokazuju da li taj datum srećan ili nesrećan.

Astronomi sa Univerziteta u Helsinkiju, još ranije su otkrili da neki od srećnih dana uvek javljaju po istom šablonu – na svakih 29.6 dana. To se gotovo u potpunosti poklapa sa lunarnim ciklusom – vremenom između dva puna meseca. Mlad mesec su Egićani povezivali sa lošom srećom.

-Plejade ili Vlašići su asterizam i rasejano zvezdano jato u sazvežđu Bik. Na nebeskom svodu Plejade, ili u srpskom narodu znane kao Vlašići, se nalaze u blizini Hijada u sazvežđu Bik. To je blistavi skup od 120 zvezda, od kojih se golim okom može videti devet najsjajnijih, jer su astronomi društvu od sedam mitskih Plejada dodali još i Plejonu i Atlasa.

-Aldebaran ili alfa Bika (lat. α Tauri, α Tau) je najsjajnija zvezda sazvežđa Bik i četrnaesta najsjajnija zvezda noćnog neba. Njegovo ime potiče od arapskog (al-dabarān) i znači „pratilac“, jer prati Plejade. Po Ptolomeju nosi Marsovu prirodu, te ukazuje na hrabrost,  surovost, slavu I slično. Kod persijanaca je imala ulogu „čuvara istoka“ i obeležavala prolećnu ravnodnevnicu, oko 3000. godine pre nove ere.

-Kapela (α Aurigae, α Aur, Alpha Aur) je najsjajnija zvezda u sazvežđu Kočijaša, šesta je najsjajnija zvezda na nebu i treća najsjajnija zvezda severnog neba posle Arkturusa i Vege. Poput našeg Sunca, Kapela je žuta zvezda. To je najsjajnija žuta zvezda na nebu – mnogo veća i sjajnija od Sunca, ali i mnogo dalja – oko 42 svetlosne godine za razliku od Sunčevih 8 svetlosnih minuta. Prirode je Marssa I Merkura.

-Sirijus (αCMa) je najsjajnija zvezda noćnog neba posmatrano sa Zemlje, sa prividnom veličinom (magnitudom) od −1,47. Nalazi se u sazvežđu Veliki pas (Canis Maior). Sirijus je vidljiv zimi, u kasnu jesen pred jutro i u rano proleće nakon sumraka, i to sa cele južne polulopte i sa severne polulopte na geografskim širinama ne većim od 75 stepeni. Na zimskom nebu se može najlakše pronaći ukoliko pratimo pravu određenu trima zvezdama u pojasu sazvežđa Orion ka jugoistoku. Svako nebesko telo, na noćnom nebu, sjajnije od Sirijusa je zasigurno planeta. Prirode je Jupitera I Marsa.

-Prokion ili alfa Malog psa (lat. α Canis Minoris, α CMi) je spektroskopska dvojna zvezda, najsjajnija zvezda u Malom psu i osma najsjajnija zvezda noćnog neba. Naziv ove zvezde potiče još od Ptolomejevog Almagesta. Na starogrčkom Προκύων znači „pre psa“, jer izlazi pre sazvežđa Veliki pas i Sirijusa, koji je — kao najsjajnija zvezda Velikog psa — dugo poznat kao „Pseća zvezda“. Merkur Mars prirode je.

-Regulus (α Leo, α Leonis, Alfa Leonis) je najsjajnija zveda u sazvežđu Lava i jedna od najsjajnijih zvezda na celom nebu sa vizuelnom magnitudom od 1.35. Udaljena je oko 80 svetlosnih godina od Zemlje. Nosi simbole Marsa i Jupitera, a drugo ime je Cor Leonis.. Regulus, u prevodu „kraljević“, inače potiče od akadske reči ŠARRU, koja znači kralj. Ponovo arapi, daju veoma interesantno ime i ovoj zvezdi, KALB AL-ASAD, što je u prevodu srce lava, na latinskom „cor leonis“, što je priča za neki drugi tekst.

-Dubhe (Alfa UMa, α Ursae Majoris, α UMa) je treća najsvetlija zvezda u sazvežđu Veliki medved. Deo je i asterizma u Velikom medvedu i jedna od zvezda koje se koriste za pronalazak Polarisa. Prirode je Marsa.

– Algorab Delta Corvi (δ Corvi, Delta Crv, δ Crv), prirode Marsa i Saturna.

-Spika ili alfa Device (lat. Spica, α Virginis, α Vir) je najsjajija zvezda sazvežđa Devica, i jedina zvezda ovog sazvežđa prve magnitude. Njeno ime na latinskom jeziku znači „klas“ i na klasičnim prikazima ovog sazvežđa Spika se nalazi u klasu koji drži devica Astreja, ćerka Zevsa i Temide. Venerine je i Marsove prirode.

-Arktur ili α Volara (lat. Arcturus, α Boötis, α Boo) je najsjajnija zvezda sazvežđa Volar i najsjajnija zvezda severne nebeske hemisfere[1]. Magnituda Arktura iznosi -0,05 (uz varijacije od nekoliko stotih delova magnitude), što je čini četvrtom najsjajnijom zvezdom noćnog neba. Naziv Arktur na starogrčkom znači „čuvar medveda“. Ima prirodu Marsa i Jupitera.

– Alfeka,  Alpha Coronae Borealis (α Coronae Borealis, abbreviated Alpha CrB, α CrB), Priroda Venere i Merkura, dok neki izvori navode Marsa i Merkura.

-Antares ili α Škorpije (lat. α Scorpii, α Sco) je najsjajnija zvezda sazvežđa Škorpija. Antares je crveni superdžin, prečnika 400 puta većeg od prečnika Sunca i više od 10.000 puta luminozniji od Sunca. Naglaena priroda Marsa i Jupitera.

-Vega ili alfa Lire (lat. Vega, α Lyrae, α Lyr) je najsjajija zvezda sazvežđa Lira. Vega je druga najsjajnija zvezda severnog neba (posle Arkturusa) i peta najsjajnija zvezda noćnog neba, magnitude 0,03. Prirode je Venere I Merkura.

– Deneb Algedi-Delta Capricorni, δ Capricorni,  Jarčeva sudbonosna tačka kako je u davnini nazvana, nosi prirodu Saturna i Jupitera, dok neki navode Saturn i Merkur.

Univerzum sastavljen od sfera,  Ptolomejev model, od osme sfer na niže, preko Saturna, pa sve do Meseca, i potom na sublunarni svet, spušta metafizičku informaciju materijalne kreacije.

Zvezde putuju oko Zodijaka brzinom od 1stepen za 72 godine.  Odnosno obiđu  Zodijak za 25920 godina.   Značenja koja zvezde nose imaju upliv na generacije i čine da se sedam planeta u dodiru sa njima uzdignu do velikih visina u kartama pojedinaca, događaja, i čak država, ali i da padnu u ponor mitskog Tartara. Tako se raspoređujući kroz vreme u svakom znaku Zodijaka kroz generacije se meša upliv fiksnih zvezda sa uplivima planeta i uzdiže ili spušta pojedince.