Zodijak je podeljen na 12 jednakih delova po 30 stepeni,koji se nazivaju znaci. Imena su većinom životinjskih vrsta, te sama reč koja potiče od grčke zodion, znači životinjski krug. Svaki znak ima 30 stepeni, svaki stepen 60 minuta, a svaki minut 60 sekundi. To je ujedno i najmanja mera koja se koristi u astrologiji.
Astrologija koristi tropski zodijak, zasnovan na razvrstavanju po ekvinocijalnim i solisticiskim tačkama, te počinje znakom Ovna-ulaskom Sunca u znak Ovna u trenutku prolećnog ekvinocijuma (ravnodnevice).
Kritičari astrologije ali i nauke starog veka, u prvom redu oni koji hoće da nakaleme kako je tada Zemlja smatrana ravnom pločom i njima slični, izbegavaju da prihvate jasne dokaze o poznavanju precesije.
Precesija (latinski praecessio- prethođenje, kretanje unapred) je premeštanje tačke prolećnog ekvinocijuma(ravnodnevice) usled laganog zaokretanja pravca Zemljine ose zbog čega seSunce svakog dana vraća u tu tačku, čime ono završava svoje puno kretanje po ekliptici. U pitanju je spora promena pravca Zemljine ose za 47 lučnih sekundi (slična pomeranju polova) zbog Zemljinog nesfernog oblika i dejstva gravitacionih sila Sunca i Meseca. Period precesije traje oko 25800 godina.
Istovremeno s precesionim kretanjem, Zemljina osa doživljava i nutaciono kolebanje nutaciju, što je je malo kolebanje Zemljinog obrtanja, usled kojeg se geografski polovi pomeraju za 9 lučnih sekundi. Uglavnom nastaje usled periodičnih izmena položaja ravni Mesečeve orbite i Zemljine teže prema Mesecu. Period nutacije traje oko 18,6 godina.
Kada je sastavljao svoj katalog zvezda ,Hiparh je primetio da se Zvezde ne nalaze na onom mestu na nebu na kom su ih ranije videli i locirali Haldejci. Sve zvezde su bile premeštene u stranu, kao da se čitavo nebo pomerilo iz svog nekadašnjeg položaja. Zapravo položaj je promenila Zemlja, malo se nakrivila u stranu. Hiparh je zaključio da je do ove promene položaja došlo usled kretanja tačaka presecanja ekliptike i nebeskog ekvatora. Čitavu pojavu nazvao je precesija ekvinocija. Dakle, drevni astrolozi koji su ujedno bili i astronomi tačno su znali da je Sunce centar univerzuma i da su nebeska tela okrugla, kao i celu postavku galaksije. Kako im je bilo poznat katalog Zvezda nekretnica, tako su im bile poznate i sve planete Sunčevog sistema te su naknadna otkrića planeta iza Saturna tragičan prikaz izgubljenog znanja.
Zodijak je zamišljeni krug, pojas od 9° uporednika sa obe strane ekliptike, podeljen na 12 jednakih delova (30°), koji se usled precesije tačke ravnodnevice više ne poklapaju sa sazvežđima po kojima su dobili ime. Kroz sve njih Sunce prođe za godinu dana, polazeći od sazvežđa Ovna u prolećnoj ravnodnevici, ka sazvežđu Bika. (Zbog precesije sada je polazna tačka u sazvežđu Riba). Zbog toga što su sazvežđa nepravilnog oblika i veličine, Sunce prolazi kroz još jedno sazvežđe (Ophiuchus), koje nije član zodijaka. Svako sazvežđe ima svoj naročiti simbol. Njih su upotrebljavali Rimljani umesto zastava, kao znake svojih vojnih jedinica, pa su rimske legije raznele te znake po čitavom starom svetu. Naziv potiče iz grčkog, „zodiakos kyklos“ ili „Krug životinja“.
Dalja podela je na četiri kvandranta u skladu sa godišnjim dobima, analogno vrstama temperamenta.
Prolećna četvrt je topla i vlažna-sangvinična i obuhvata prva tri znaka; Ovna, Bika i Blizance.
Letnja četvrt je suva i topla-kolerična te obuhvata letnje znake, Raka, Lava i Devicu.
Jesenja četvrt, hladna i suva-melanholična, a obuhvata Vagu, Škorpiju i Strelca.
Zimska četvrt je hladna i vlažna-flegmatična i obuhvata Jarca, Vodoliju i Ribe.
Osim po godišnjim dobima sami znaci se dele po elementima;
vatreni-Ovan, Lav i Strelac-vatreni triplicitet
zemljani-Bik, Devica i Jarac-zemljani triplicitet
vazdušni-Blizanci, Vaga i Vodolija-vazdušni triplicitet
vodeni-Rak, Škorpija i Ribe-vodeni triplicitet.
Sledeća podela je na muške-aktivne/dnevne i ženske-pasivne/noćne