ARHETIP U ASTROLOGIJI – OSNOVI ASTROLOGIJE

Arhetip u astrologiji i psihologiji nije ista stvar i tu treba podvući jasnu crtu razlika. Pod arhetipom se smatraju neodvojive veze unutar Zodijaka, bilo tropskog bilo sideralnog, konceptualni odnosi brojeva, geometrijske forme, uglova, te elementi, i priroda sazvežđa / znaka (nazvane „supstance“ znakova „od velikih astrologa Abu Ma’shara i Guida Bonatija).

Arhetip je platonska ideja, i otelotvoren je u siderealnom Zodijaku podeljenom u dvanaest znakova od 30 stepeni. Arhetip se ogleda i u dvanaest nevidljivih znakova tropskog zodijaka od 30 stepeni. Iako postoje dvanaest zodijačnih sazvežđa raspoređenih duž Ekliptike, ove konstelacije nisu sve jednake dužine. Neke od njih su duže; neke kraće dok se neke preklapaju.

Tabit ben Kura u svom delu navodi da su znak i konstelacija sinonimi, tačnije ne pravi se potrebna dinstinkcija.

Arhetip je i 8 sfera koje sadrže nebeski logos u sebi, ili čak judeohrišćanska verzija o 9 sfera kako bi involvirali Boga i anđele iz svoje verzije duhovnosti.

Arhetip nije arhetip u jungovskom smislu, niti zbir svih drugih arhetipova. To je originalni obrazac iz kog dolaze sve stvari. Nije ništa manje od slike ili Reči Božije.

U postanju 1:27 “Elohim stvori čoveka na sliku svoju”… “i čoveka i ženu”

Adam znači čovečanstvo, Ish je čovek, pojedinac na hebrejskom. Radi se o androginom čovečanstvu, čoveku i ženi u jednom zajedničkom obliku koji je kasnije razdvojen.

Elohim je čudesna reč i za jasnije razumevanje, moramo istražiti dublje. El znači Jedan i koristi se da opiše Jednog Boga. Ali El + ženstveni završetak – oh sam uzet, bez -im, Eloh označava boginju. Sa muškim pluralom koji se završava – imamo Elohima, Jedno u kome su muško i žensko kombinovani i deluju kao množina. Očigledno je tako stvoren Adam u Knjizi Postanja,

1:27 kao androginozan, jer odražava svog androginog tvorca, Elohima.

Čovečanstvo je stvoreno u svetlosti, poreklo imenice za Boga u indoevropskim jezicima proizilazi iz reči za svetlost. Deus na latinskom, diaus na sanskritu (diaus pitar = Nebo ili Svetli otac = Jupiter).

Slika Boga (Elohim) je svetlost, konkretno Svetlost zvezda. Preciznije, svetlost zvezda 12 siderealnih zodijačkih konstelacija.

Hebrejski je semitski, a ne indoevropski jezik. Reči za Boga (i ima ih mnogo) su imenicee, verbalni procesi, kratke rečenice. Tako, na primer, Jehova (IHVH) je oblik glagola koji biti.

Reč Božija se zove Logos. Logos je grčka reč čije je značenje um, reč, govor, slovesnost, smisao, načelo, zakon, nauka. Izvorno, logos je bitan pojam antičke grčke filozofije, koji iskazuje princip, svetski um, objaktivni zakon po kome se sve događa.

Ipak, grčka reč Logos takođe može značiti formulu. Ona ima matematički smisao, koji se pojavljuje analogno- proporcionalnost, odnos i poređenje.

Drevna i srednjovekovna metafizika, posebno izražena u jevrejskoj kabali, postavila je Mudrost na nebesa, posebno u osmu sfere fiksnih zvezda.

Sunce je „bog“ našeg Sunčevog sistema, a naročito što se tiče naše Zemlje, njegova toplota i svetlost usmjeravaju ili uništavaju život ovdje na Zemlji i modeliraju, regulišu i stvaraju stvarno materijalno postojanje. Sunčev pokret kroz siderealni Zodijak oživljava dvostruku prirodu androginog arhetipa, podstičući ideje koje se odnose na njegove podele. Kretanje Sunca kroz tropske Zodijak ima još snažniji uticaj na prirodu kroz efekte godišnjih doba.

Proklo kaže da je trigon nadležan za stvaranje sublunarnih stvari. Pitagorejci tvrde da je trigon primarni izvor stvaranja, i diferencijacije vrsta među stvorenim stvarima.

Man, čovek na engleskom, latinski mens-um, grčki mene-mesec, sanskrt sa korenom ma-majka, materija, mera, mesec, um. Prema tome, „čovek“ ima malo veze sa agresivnim čovekom muškog pola. Pre svega, to ima veze sa onim aspektom našeg bića koje mjere, misli, razmišlja, razmatra…

Čovek je odrednica za ljudksa bića oba pola; na šta ukazuje to kako se Adam opisuje u Knjizi Postanja: I: 27: „Tako je Bog stvorio čoveka (Adam) po sopstvenoj slici; ili:” Po svome liku stvori Bog čoveka, po liku Božijem stvori ga on, muško i žensko stvori ih on.“ Prevod: http://www.twr-serbia.org/download/literatura/knjiga_Postanja_1.Mojsijeva.pdf

Libellus 1.15 u “Corpus hermeticum” govori o androginoznom karakteru čoveka.

El-bog, Oh-boginja, Im-množina. Univerzalni čovek, Adam, antropos, arhetip, je univerzalni duhovni princip aktivnog u Kosmosu; predstavlja red-poredak, razboritost, razmišljanje, prepoznavanje…

Univerzalna duša, Eloh je Eva, univerzalna inteligencija Adam-El; Adam i Eva, Univerzalna inteligencija i Univerzalna duša, inkarniraju se kao ljudski muškarci i žene. Astrološka tradicija smatra da su sve vrste svih bića u zvezdama, a naročito u 12 znakova siderealnog Zodijaka, koji padaju kroz dekane u pod faze. Svaki zodijački znak je arhe ili princip stvarnosti koju predstavlja.

Prema tome, četvornožci- četvoronožne životinje dolaze iz tzv. kvadripedalnih znakova (npr. Ovan, Bik, Lav, Strelac-druga polovina, Jarac). Vodene životinje iz vodenih znakova (Ribe, Rak, Škorpija). Ljudi dolaze od ljudskih znakova (Blizanci, Devica, prva polovina Strelca, Vodolija).

No, prema drugoj tradiciji, Adam Kadmon- siderealni Zodijak proizvodi dvanaest plemena Izraela plus 72 ljudske rase. Svaka od ovih podela čovečanstva predstavlja poseban aspekt Božanskog postojanja.

Priroda je Univerzalnoj duši, ono što je Univerzalna duša Univerzalnoj inteligenciji. To je njeno otelotvorenje za koje koristi 4 elementa i 8 nebeskih sfera kako bi se ispoljila. Priroda je odraz Elohima.

Priroda počinje na „gornjoj površini“ 8. sfere. Siderealni Zodijak je predstava Univerzalne inteligencije. Tropski Zodijak, povezan sa vremenskim godišnjim dobima, je slika Univerzalne duše. Dva Zodiaka su paradigme, obrasci, u kojima djeluju planete i svetla (aspekti Božanske kreacije).

Oba Zodijaka su identična. Ista je podela na 12 znakova, te imena znakova u siderealnom i tropskom Zodijaku. U oba, muški znaci znakovi prethode ženskim. Siderealni Zodijak je bez sumnje preteča tropskog Zodijaka.

U prvoj godini nove ere, Zodijaci su gotovo identični, nakon toga kreće razdvajanje, koje danas iznosi oko 23 stepena.

Prema Platonovom Timaju i Corpus hermeticum-u, Kreator je sejao androgine duše čovečanstva po nebu kao zvezde, odnosno po zvezdama. Ovo je, prema ezoterijskoj doktrini, naše poreklo. Pošto je to naše poreklo, to je i naš kraj; kraj je na početku. Zato dolazimo od zvezda i zvezdama se vraćamo.

ASTRONOMIJA ZA ASTROLOGE

Astronomija-srednjovekovna astronomija sa kosmološkim modelom u osnovi je prikaz duše. Tradicionalna astrologija, kao što je već rečeno, je učenje koje u sebi involvira Hermetizam, Aristotelovu kosmologiju, Neoplatonizam, koji su međusobno povezani upravo vezom sa dušom. Ključni uvid je da je astrološka karta, natalna, suštinski kosmološka mapa duše.

Tradicionalna astrologija je lišena nepotrebnog psihologiziranja, ali je obogaćena pravim duhovnim sadržajem. Koncept uzdizanja, ascenzije i spuštanja, descenzije duše je ukorenjen u osnove astrologije. Ovaj koncept je nasleđe Grka i nekih od semitskih naroda Bliskog istoka, prevashodno Haranci, nazivani još i Sabatejci, Sabijanci i slično. Uz njih se pominjuu još i Druzi, Barmacidi-podgrupa Manihejaca, te Mandejci, svi generalno skloni gnosticizmu.

Psihologija je nauka kreirana u 19. Veku, a u kreaciji je manje poznato da je učestvovala i astrologija, prvenstveno preuzimanjem temperamenata kao osnova ličnosti.

Koncept unutrašnjeg, duhovnog života je usko vezan sa strukturom univerzuma. Samim tim, sudbina i duša su takođe povezani kroz strukturu kosmosa. Da bi se ovo ispravno razumelo mora se prihvatiti astronomija na drevni način.

Astronomija prisutna u tradicionalnoj astrologiji je geocentrična, o čemu je bilo reči u prethodnoj lekciji.

Struktura ovakvog univerzuma su sfere, koje su u prethodnoj lekciji opisane sa više religisko-teoloških stanovišta. Kad skinemo religiske dogme i okrenemo se pravoj strukturi kosmosa u centru se nalazi Zemlja, planeta na kojoj živimo, takozvani sublunarni svet. Nakon toga se nalaze sfere sedam tradicionalnih planeta i sfera fiksnih zvezda. Po razumevanju tradicije Zemlja je centar univerzuma, čak i danas, ako gledamo sa ličnog stanovišta, našeg sjedinjenja mikro i makrokosmosa. Grčka reč kosmos u osnovi je red, lepota i harmonija.

Po ovom modelu, svet sadrži harmoniju i odnose koje sadrži Anima mundi-Duša sveta.

Zemlja kao centar je okružena sferama sedam planeta, sferom fiksnih zvezda, iznad koje je deveta sfera, “nebesa”, iznad koje je sfera “prvog pokreta” koja se odnosi na tvorca. Ovakvo ustrojstvo je najbliže Aristotelovom modelu kosmosa.

Sfere su zamišljene jedna unutar druge, a kako su bile prozirne imenovane su kristalnim.

Ptolomej je preneo Aristotelov model zajedno sa Stojičkim i učenjima kasnije podvedenim pod Neoplatonizam.

Osma sfera Fiksnih Zvezda (F.Z), je ono što se vidi na noćnom nebu. Ova sfera napravi pun krug za 24 časa i tvori ono što zovemo diurnalno, ili dnevno kretanje.

Diurnalno je primarno kretanje, a pokazuje da ono što ujutro iznad horizonta izađe na istoku, u podne pređe meridijan, da bi uveče zašlo na zapadu.

Sve planete i F.Z. izlaze na istoku i zalaze na zapadu.
U kosmološkom sistemu, sfera zodijačkih znakova ili Nebo bez zvezda predstavlja granicu vidljive manifestacije božanskog, manifestacije koja može da se percipira čulima. Prema Ibn Ezri, ova simbolička sfera obeležava početak gornjeg, trećeg sveta, gde je potrebno gledati zatvorenih očiju i dopustiti svom umu da se prepusti imaginaciji odnosno intuitivnom i da do znanja dolazi putem slika i arhetipova.

Primarno (istok-zapad) i sekundarno (zapad-istok) kretanje, kako je rečeno u prethodnoj lekciji jesu osnov astrološkog pogleda na svet.

Uz kretanje osnov jesu prakvaliteti četiri elementa-stanja materije; u osnovi vruć/hlada i vlažan/suv. Zemlja je mešavina hladnog i suvog; voda je hladna i vlažna; vazduh je topao i vlažan i vatra je topla i suva. Sve što postoji u sublunarnom svetu je sastavljeno od ova 4 elementa. Osim ova 4 elemnta u postavci tradicionalnog modela kosmosa je i peti, odnosno etar ili kvintesencija koji stvara superiorna tela-planete.

Zemlja, sublunarni svet je stvorena od vode i zemlje, iznad kojih se nalazi sloj vazduha, iznad koga se nalazi sloj vatre. Na taj način je voda najniži i najmaterijalniji elementa, dok je vatra najviši i najduhovniji element.

Sfere su međusobno povezane, dok planete u njima imaju “prostor” na kome su najbliže ili najdalje Zemlji, odnosno minimu i maximu, ili perigej (blizu) i apogej (daleko).

Na južnoj hemisferi, planete i zvezde prelaze severno nebo, dok na severnoj prelaze južno nebo. Na taj način primarno kretanje koje je rezultat rotacije se deklariše kao najbrže kretanje.

Sekundarno keretanje je kretanje planeta kroz Zodijak. Ovo kretanje je sa zapada prema istoku.