Arhetip u astrologiji i psihologiji nije ista stvar i tu treba podvući jasnu crtu razlika. Pod arhetipom se smatraju neodvojive veze unutar Zodijaka, bilo tropskog bilo sideralnog, konceptualni odnosi brojeva, geometrijske forme, uglova, te elementi, i priroda sazvežđa / znaka (nazvane „supstance“ znakova „od velikih astrologa Abu Ma’shara i Guida Bonatija).
Arhetip je platonska ideja, i otelotvoren je u siderealnom Zodijaku podeljenom u dvanaest znakova od 30 stepeni. Arhetip se ogleda i u dvanaest nevidljivih znakova tropskog zodijaka od 30 stepeni. Iako postoje dvanaest zodijačnih sazvežđa raspoređenih duž Ekliptike, ove konstelacije nisu sve jednake dužine. Neke od njih su duže; neke kraće dok se neke preklapaju.
Tabit ben Kura u svom delu navodi da su znak i konstelacija sinonimi, tačnije ne pravi se potrebna dinstinkcija.
Arhetip je i 8 sfera koje sadrže nebeski logos u sebi, ili čak judeohrišćanska verzija o 9 sfera kako bi involvirali Boga i anđele iz svoje verzije duhovnosti.
Arhetip nije arhetip u jungovskom smislu, niti zbir svih drugih arhetipova. To je originalni obrazac iz kog dolaze sve stvari. Nije ništa manje od slike ili Reči Božije.
U postanju 1:27 “Elohim stvori čoveka na sliku svoju”… “i čoveka i ženu”
Adam znači čovečanstvo, Ish je čovek, pojedinac na hebrejskom. Radi se o androginom čovečanstvu, čoveku i ženi u jednom zajedničkom obliku koji je kasnije razdvojen.
Elohim je čudesna reč i za jasnije razumevanje, moramo istražiti dublje. El znači Jedan i koristi se da opiše Jednog Boga. Ali El + ženstveni završetak – oh sam uzet, bez -im, Eloh označava boginju. Sa muškim pluralom koji se završava – imamo Elohima, Jedno u kome su muško i žensko kombinovani i deluju kao množina. Očigledno je tako stvoren Adam u Knjizi Postanja,
1:27 kao androginozan, jer odražava svog androginog tvorca, Elohima.
Čovečanstvo je stvoreno u svetlosti, poreklo imenice za Boga u indoevropskim jezicima proizilazi iz reči za svetlost. Deus na latinskom, diaus na sanskritu (diaus pitar = Nebo ili Svetli otac = Jupiter).
Slika Boga (Elohim) je svetlost, konkretno Svetlost zvezda. Preciznije, svetlost zvezda 12 siderealnih zodijačkih konstelacija.
Hebrejski je semitski, a ne indoevropski jezik. Reči za Boga (i ima ih mnogo) su imenicee, verbalni procesi, kratke rečenice. Tako, na primer, Jehova (IHVH) je oblik glagola koji biti.
Reč Božija se zove Logos. Logos je grčka reč čije je značenje um, reč, govor, slovesnost, smisao, načelo, zakon, nauka. Izvorno, logos je bitan pojam antičke grčke filozofije, koji iskazuje princip, svetski um, objaktivni zakon po kome se sve događa.
Ipak, grčka reč Logos takođe može značiti formulu. Ona ima matematički smisao, koji se pojavljuje analogno- proporcionalnost, odnos i poređenje.
Drevna i srednjovekovna metafizika, posebno izražena u jevrejskoj kabali, postavila je Mudrost na nebesa, posebno u osmu sfere fiksnih zvezda.
Sunce je „bog“ našeg Sunčevog sistema, a naročito što se tiče naše Zemlje, njegova toplota i svetlost usmjeravaju ili uništavaju život ovdje na Zemlji i modeliraju, regulišu i stvaraju stvarno materijalno postojanje. Sunčev pokret kroz siderealni Zodijak oživljava dvostruku prirodu androginog arhetipa, podstičući ideje koje se odnose na njegove podele. Kretanje Sunca kroz tropske Zodijak ima još snažniji uticaj na prirodu kroz efekte godišnjih doba.
Proklo kaže da je trigon nadležan za stvaranje sublunarnih stvari. Pitagorejci tvrde da je trigon primarni izvor stvaranja, i diferencijacije vrsta među stvorenim stvarima.
Man, čovek na engleskom, latinski mens-um, grčki mene-mesec, sanskrt sa korenom ma-majka, materija, mera, mesec, um. Prema tome, „čovek“ ima malo veze sa agresivnim čovekom muškog pola. Pre svega, to ima veze sa onim aspektom našeg bića koje mjere, misli, razmišlja, razmatra…
Čovek je odrednica za ljudksa bića oba pola; na šta ukazuje to kako se Adam opisuje u Knjizi Postanja: I: 27: „Tako je Bog stvorio čoveka (Adam) po sopstvenoj slici; ili:” Po svome liku stvori Bog čoveka, po liku Božijem stvori ga on, muško i žensko stvori ih on.“ Prevod: http://www.twr-serbia.org/download/literatura/knjiga_Postanja_1.Mojsijeva.pdf
Libellus 1.15 u “Corpus hermeticum” govori o androginoznom karakteru čoveka.
El-bog, Oh-boginja, Im-množina. Univerzalni čovek, Adam, antropos, arhetip, je univerzalni duhovni princip aktivnog u Kosmosu; predstavlja red-poredak, razboritost, razmišljanje, prepoznavanje…
Univerzalna duša, Eloh je Eva, univerzalna inteligencija Adam-El; Adam i Eva, Univerzalna inteligencija i Univerzalna duša, inkarniraju se kao ljudski muškarci i žene. Astrološka tradicija smatra da su sve vrste svih bića u zvezdama, a naročito u 12 znakova siderealnog Zodijaka, koji padaju kroz dekane u pod faze. Svaki zodijački znak je arhe ili princip stvarnosti koju predstavlja.
Prema tome, četvornožci- četvoronožne životinje dolaze iz tzv. kvadripedalnih znakova (npr. Ovan, Bik, Lav, Strelac-druga polovina, Jarac). Vodene životinje iz vodenih znakova (Ribe, Rak, Škorpija). Ljudi dolaze od ljudskih znakova (Blizanci, Devica, prva polovina Strelca, Vodolija).
No, prema drugoj tradiciji, Adam Kadmon- siderealni Zodijak proizvodi dvanaest plemena Izraela plus 72 ljudske rase. Svaka od ovih podela čovečanstva predstavlja poseban aspekt Božanskog postojanja.
Priroda je Univerzalnoj duši, ono što je Univerzalna duša Univerzalnoj inteligenciji. To je njeno otelotvorenje za koje koristi 4 elementa i 8 nebeskih sfera kako bi se ispoljila. Priroda je odraz Elohima.
Priroda počinje na „gornjoj površini“ 8. sfere. Siderealni Zodijak je predstava Univerzalne inteligencije. Tropski Zodijak, povezan sa vremenskim godišnjim dobima, je slika Univerzalne duše. Dva Zodiaka su paradigme, obrasci, u kojima djeluju planete i svetla (aspekti Božanske kreacije).
Oba Zodijaka su identična. Ista je podela na 12 znakova, te imena znakova u siderealnom i tropskom Zodijaku. U oba, muški znaci znakovi prethode ženskim. Siderealni Zodijak je bez sumnje preteča tropskog Zodijaka.
U prvoj godini nove ere, Zodijaci su gotovo identični, nakon toga kreće razdvajanje, koje danas iznosi oko 23 stepena.
Prema Platonovom Timaju i Corpus hermeticum-u, Kreator je sejao androgine duše čovečanstva po nebu kao zvezde, odnosno po zvezdama. Ovo je, prema ezoterijskoj doktrini, naše poreklo. Pošto je to naše poreklo, to je i naš kraj; kraj je na početku. Zato dolazimo od zvezda i zvezdama se vraćamo.
