Vodolija-doba zla

Drevno znanje

Ideja da su vremenske podele usklađene sa astrološkim znamenjima stara je koliko i svet. Međutim počevši od Vavilona, gde se astrologija prvo pojavila, pa nadalje, različit je pristup izračunavanju tih ere, ili doba, koja bi bila pod određenim astrološkim simbolom.
Ciceron, rimski filozof, ali i političar, retoričar, pravnik; u svom delu „Republika“, u poglavlju „Scipionov san“, navodi kompletno ustrojstvo duhovnog univerzuma, koji se za razliku od fizičkog dovodi u neposrednu vezu sa sudbinom kako cele ljudske vrste, tako i svakog pojedinca. Jedan od najbitnijih citata je: „jer ljudi obično mere godinu obilaskom Sunca, odnosno jedne zvezde; dok, u stvari, tek kada se sve zvezde budu vratile u isti položaj sa kojeg su prethodno krenule, i kada posle dugih intervala budu isto stanje nebeskih tela uspostavile, može se stvarno reći da je godina navršena, i jedva se usuđujem da kažem koliko se ljudskih pokoljenja u njoj sadrži“. Radi se o brojki od oko 26.ooo godina, koliko je potrebno da se završi jedan ciklus obilaska elipse svih zvezda i njihovih planetarnih sistema.
Tako je govorio Ciceron, imajući još u drevna vremena pojam o kretanju celog univerzuma, pojam o precesiji, ali i kompletan katalog svih planeta i zvezda u našoj galaksiji.
Taj su katalog satavili još Haldejci, drevni astrolozi Vavilona, a „otkriće“ precesije se neopravdano dodeljuje Hiparhu, grčkom geografu, astronomu, astrologu i matematičaru, koji je sam prateći kretanje zvazda utvrdio razliku u pozicijama u odnosu na Haldejski katalog.
Njegovim radom se služio i Klaudije Ptolomej, sastavljajući svoj „Tetrabiblos“, najznačajniju knjigu astrologije i drevne astronomije.
U svim ovim delima autori su se bavili posmatranjem vremena kao fizičkom kategorijom hronološkog tipa, ali i kao duhovnom kategorijom odnosa čoveka sa Tvorcem. Vidljivi deo univerzuma služi za prosto merenje vremena. Nevidljivi deo koji su grčki filozofi, ali i mnogi pre njih delili u sfere, jesu oblici božanskog uticaja koji se po unapred utvrđenoj hijerarhiji spuštaju ka planeti Zemlji i materijalnom svetu u kome mi živimo. Ponovo da se vratim na Cicerona, Zemlja je deveta sfera, Prva je naravno sam Bog, potom sledi sedam sfera od kojih prvu drži planeta Saturn, potom Jupiter, zatim Mars, u sredini Sunce, a za njim sfera Venere, zatim Merkura, i na kraju, sfera Meseca, a ispod nje već rečena deveta sfer, planeta Zemlja ili kako se to naziva u tradiciji sublunarni svet. Takođe Ciceron za sublunarni svet, odnosno našu planetu kaže da je tu sve smrtno i nepostojano sem duše koja je večna.
Drevno znanje je bilo ispred mnogih vidova današnjeg znanja jer su imali predstavu o pravoj slici univerzuma koju danas tek polako otkrivaju pojedini entuzijasti nauke i to uvek na početku takvih istraživanja izvrnuti ruglu i podsmehu svojih dogmatskih kolega koji ne žele da preispitaju niti jednu od, često naopako utvrđenih postavki zvanične nauke. Drevni astronomi, a ujedno i astrolozi znali su veliko zakrivljenje vremena i prostora iza Saturna, ali su znali i za dalje planete koje se tamo nalaze jednako kao što su znali i za više od 1000 zvezda nekretica. Razlog zašto nisu koristili planete iza Saturna je vrlo prost, te planete nemaju korspodenciju sa životom čoveka na zemlji niti nose ikakvu poruku Tvorca za razliku od sedam tradicionalnih tela; dva svetla i pet planeta, kao i odabranih zvazda, naravno mnogo manje od pomenutih 1000.
Osim filozofsko-astrološko-astronomskih spisa, istina o odnosu čoveka i Univerzuma dolazi nam i iz drevnih legendi. Nama je najbliža grčko-rimska mitologija, jer živimo na prostoru koji je nekad zauzimala ta civilizacija i služimo se tim kulturnoistoriskim nasleđem, ali i druge civilizacije imaju jednako valjanu mitološku osnovu prilagođenu njihovom nasleđu, a koja donosi ista predanja. Tako da ni drugi sistemi astrologije, poput Indiske, poznatije kao Đotiš, ne koriste planete van Saturnove sfere, smatrajući ih jednako neupotrebljivim za prenos Božanske informacije kao što to smatra i tradicionalna Helenska astrologija, od koje se kasnije razvila tradicionalna evropska. Uz Helenističku, ni Jevrejska ne priznaje tzv. trans Saturnovske planete. Interesantno je da u Jevrejskoj tradiciji postoji jasna podela na astrologiju i astronomiju; na Hebrejskom se astrologija zove „hokmat ha nissayon“, „mudrost prognoze“, za razliku od „hokmat ha-hizzayon“ ili gledanja zvezda, odnosno astronomije.
Samim tim od osnova se razlikuje astrologija od astronomije, ali i metafizika od fizike, odnosno Božanski uzroci od posledica ispoljenih u materijalnom svetu.
Svo znanje koje današnja civilizacija ima temelji se upravo na naleđu drevnih kultura, prevashodno Helenske, ali i starog Egipta, Rima, Indiske, Kineske i drugih kolevki civilizacije. Neka su unapređivana, kao što su tehnološka, a neka su unazađivana kao što su duhovna. Pogubni deo istorije je takozvano doba prosvećenosti koje počinje u 17. veku.

Novo doba

Moderno doba za razliku od očekivanja, nije donelo suštinski napredak, nije modernizovalo astrologiju, ali jeste astrologe, mada u negativnom smislu. Modernizacija počinje da uzima maha tokom 18. i 19. veka da bi svoj vrhubac dostigla u 20. veku.
Pojava teozofije i antropozofije, a kasnije i raznih drugih navodno duhovnih pokreta, za opravdanje svog postojanja tražila je revizuju postojeće astrologije. Na ruku im je išla osnovna osobina ljudske vrste, a to je površnost i prepuštanje drugima, uvek lošijima, vođstva.
Naopaku reviziju astrologije predvodili su ljudi sumnjivog psihičkog statusa jednako kao i sumnjivog morala, intelekta i naravno namera.
Glavni ideolog predstojećeg astrološkog galimatijasa bio je Alister Krouli, po sopstvenom priznanju (čega se pametan stidi, time se budala ponosi), sodomista, narkoman, i satanista. Po arhivama Britanske obaveštajne službe, koju je prezentovao vodeći istoričar obaveštajnih službi R. Dikon, Alister Kroli je bio i njihov čovek za prljave poslove i muška prostitutka u Berlinu i Italiji.
Takav kakav je, ništa drugo nije mogao već da naopačke primeni model koji je pomenut u astrološkim legendama, i da prizove višu silu u pomoć, te prizove demona, Horonzola. Prizivanje demona i njegovo ukazivanje Krouliju, sigurna stvar je duševnog oboljenja najverovatnije šizofrenije. No nije Krouli jedini poremećen u „reformisanju“ astrologije. nemački astrolog Alfred Vite, otac „Uranske“ astrologije, je u valjda u skladu sa svojim učenjem izvršio samoubistvo.
Kakve su oni planete uvrstili u astrologiju i poremetili smisleni, i celoviti sistem koji funkcionisao više hiljada godina bez njih.
Svakako nije Krouli jedini reformator, pod uticajem teozofa astrologiju su kasapili i Čarls Karter, Alan Leo i drugi.
Generalno verovanje teozofa i njima sličnih New Age-Novo Doba grupa je da ulazimo u doba Vodolije i da je to vreme kada će svet procvetati, svi biti braća i sve biti lepo.
Osnovni nesporazum sa realnošću je da Vodolijom od postanja astrologije na ovamo vlada planeta Saturn, čiji simbolizam nije ni blizu ovako lepo projektovanih ideala.
Za potrebu Novog Doba, nadrireligije moderrnizma, čiji koreni leže direktno u satanizmu, bilo je potrebno kreirati novog vladara Vodolije. Prekopavanjem grčkih mitova i falsifikovanjem svega što se falsifikovati moglo, patentira se prva sledeća planeta iza Saturna koja dobija ime Uran, po Saturnovom ocu. Kako je Uran i njegovo doba bilo još nepovoljnije, jer po legendi on nije dao ničemu da se razvija, od njega ostaje samo ime, a falsifikatori Novog Doba, kreću u poduhvat kalemljenja simbolike po sistemu „što je babi milo, to joj se i snilo“. Rezultat je da u simboliku Vodolije, koju predstavlja muškarac sa vrčem vode, nasilu guraju Prometeja onog koji je dao po legendi, ljudima vatru.
Voda gasi vatru, u svakom normalnom događaju, ali ne i u satanističkoj reformi astrologije, gde je očigledno potpiruje i tako nakon 4000 godina Saturn u Vodoliji biva zamenjen Uranom, koji pa nema nikavu vezu sa svojom stvarnom simbolikom nego mu je nakalemljena naopaka.

Cilj Novog doba

Umesto da je planeta idealizma, slobode, altruizma ili nečeg dobrog, čega je ljudska vrsta željna, Uran je zamka. U svetu kakav poznajemo, vrši se veoma laka kontrola i naravno usmerenje javnog mišljenja a sve po metodu dostupnih i nedostupnih informacija. Upravo u oba slučaja fali ono što je jedino objektivno, a to je istinita informacija. Forsiranjem priče o pozitivnom uticaju bilo čega pa i jedne od planeta vremenom se gubi istina i objektivnost, a misljenje se pravi na bazi štelovanih informacija uskraćenih činjenica. Više puta izgovorena laž postaje istina. Cilj cele ove priče jeste da se populacija u neznanju lakše kontroliše.
Dokaz za ovo jeste astrološko pravilo potvrđeno u praksi, da je iole Uran dobar po čoveka i ljudsku rasu uopšte, njegovi uticaji po Mesec, koji u osnovi simbolizuje ljude, bili bi daleko bolji od onih koje čak i moderni astrolozi opsuju kao katastrofične.
Legenda stare Grčke o postanku sveta opisuje Urana, kao produkt Geje, i kasnije njen muž, on predstavlja samo nebo, i to zvezdano. U potpunosti prekriva zemlju i neda mogućnost Titanima, svojoj deci , da izađu iz zemljine utrobe. To stvara nezadovoljstvo kod novorođenih bogova i najmljđi od njih Hronos-Saturn, reši da se obračuna sa ocem Uranom.
Koristeći pogodan momenat Hronos srpom kastrira Urana, koji se zbog bola naglo odmakne od Geje i dobije formu neba koju danas znamo. Pošto je po veličini jednak Geji, nema niti jednog predela na zemlji koje nad sobom nema adekvatan deo neba.
Uran je kastriran, dakle neutralan na dešavanja koja se prepliću na planeti Zemlji. Priroda aspekata sveta koji mi živimo jeste dualna, postoje dva pola i dva principa, muški i ženski. To se vidi iz dvojne prirode simbola, znaci zodiaka naizmenično smenjuju muški i ženski princip u savršenoj harmoniji 6:6, princip Sunca je muški, princip Meseca je ženski, i ova dva osnovna principa u konjukciji-spajanju imaju snagu da proizvedu novi život.
Scena je postavljena, teatar zla može da počne. Iako doba Vodolije najavljuju kao doba vrhunskih ljudskih dostignuća, i stalno otkazuju njegov dolazak, zadnjih 200 godina osim tehnološkog napretka civilizacija tone u sve veće sukobe. U tom „divnom dobu“ desila su se dva svetska rata, koja se slobodno mogu nazvati industrija smrti, po učinku koji su imali na stanovništvo.
Osim ratova, naučni eksperimenti sa virusima i veštački izazvane pandemije truju stanovništvo poput srednjovekovne kuge i kolere. Lažnim vakcinama i lekovima se truju oni koje bolesti zaobiđu. Nuklearne elektrane, koje su uporno gurane pod simboliku Urana i Vodolije, takođe u čestim ekcesima truju populaciju, tačno u simbolici svoh pravog vladara; retrogradnog Saturna.
Novo doba najavljivano kao raj polako se pretvara u pakao. Pojedinci, narod, odnosno najveći deo populacije se nalazi u ekonomskom robovlasništvu. Banke, kreditori i oni nevidljivi centri moći koji upravljaju vrednošću novca svakodnevno, na najbrutalniji način plačkaju ljude gore nego što su to krimanalne organizacije ikad činile. S’druge srane su prodavci sreče i kojekakvih ljudskih prava, koji su integralni mehanizam sa bankarsko-krvopijsko-političkom kamarilom. Život s svodi na red plaćanja kredita, red plaćanja utehe zbog plaćanja kredita, i tako unedogled.
Cilj ove nove religije, lažnog novog doba je obezboženje čoveka i rušenje svega zarad profita. Astrologija je upala u tu zamku, a sa njom i jedna dvanestina ljudi, onih koji pripadaju datumom rođenja pod vladavinu znaka Vodolije.
Nakon Urana, u astrologiju su ugurane još tri planete besmisleno i na silu sa istim ciljem, da lažno doba vodolije posluži kao paravan za jedno zaista novo doba, novog robovlasništva i novog obespravljivanja čoveka radi interesa male grupice bogataša.
Pokušaj da se iz astrologije ali i ostalih segmenata života izbaci Bog, nikako ne može doneti novo, već vratiti staro doba, kanibalizma i unazaditi svet koji bi trebao da bude mesto dobrog života čoveka, ali nažalost nije tako.

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *