Ko je bio Hermes Trismegistos?

Četiri hiljade godina pisane istorije čovečanstava, raznih religiskih i filosofskih škola, bavilo se povezivanjem čoveka i božanskog principa. Božanstvo čije principe i identitet je najteže dešifrovati jeste Hermes Trismegistos, tri puta najveći, kada se prevede, i tri puta složeniji od pukog razdvajanja činjenica od legende.
Postoje dva oprečna mišljenja, da je Hermes bio čovek i da je bio božanstvo, a iako tri puta najveći oba naizgled nije mogao biti.
Fransis Jets (Frances A. Yates) istoričarka i jedna od retkih osoba koja se bavila hermetizmom, proučavajući renesansne autore, došla je do zaključka da je tad bilo utvrđeno stanovište kako se radi o čoveku. Renesansa Hermesa identifikuje kao čoveka, autora brojnih tekstova, kasnije definisanih kao hermetički. Grad po imenu Hermopolis postojao je u drebnom Egiptu, i navodi se da je bio prbivalište Hermesovo.
Neophodno je napomenuti da je egipatsko Hermesovo ime Tot, te da je kasnije muslimansko Idriz, dok je u antičkom Rimu, to Merkur.
Drugi pogled na ljudsku prirodu Hermesovu, pripada takođe renesansnim školama, ali sa teorijom da je u pitanju viševekovni rad raznih anonimnih autora.
Možda najvažnije dokaze pruža Lambliš, siriski filosof, neoplatoničar, koji Hermesu pripisuje ni manje ni više do 20.000 knjiga.
Sličan stav je izneo i Maneton, staroegipatski istoričar, koji navodi još veću brojku, od čak 36.000 knjiga.
Obojica su živeli otprilike 250-300 god pe nove ere.
Veza između Hermesa i Tota, egipatskog božanstva, mnogim istraživačima je dala jak argument u prilog božanske Hermesove ličnosti.
Ovakav stav zauzeo je i Franc Jansen, jedan od vodećih autoriteta na polju izučavanja hermetizma, inače profesor istorije književnosti na Univerzitetu u Amsterdamu.
Prisutne su tvrdnje da je hermes čovek kome su pridodati atributi božanstva, da on nije napisao tekstove koji mu se pripisuju, već da se radi o sveštenicima egipatskog božanstva Tota. Legenda ide dalje te tvrdi da je Hermes Trismegistos, ustvari čovek, ali unuk grčkog božanstva Hermesa, glasnika bogova.
Prevod reči trismegistos, bukvalno je tri puta najveći, i postoji teorija da je ovaj epitet potekao sa kamena iz Rozete, drevnog ptolomejskog dekreta isklesanog na kamenoj ploči. Mnoge su još teorije o pripisivanju ovog epiteta Hermesu, ali akademsko mišljenje je da se radi o opisu koji je korišćen za Tota, a otprilike se da prevesti kao:“najveći i najveći bog, veliki Hermes“.
Najpopularnija, i opšte prihvaćena ideja je da „tri puta najveći“ jeste najveći filosof, najveći kralj i najveći-vrhovni sveštenik, na celom svetu. Ne treba smetnuti s uma, da je za drevne Grke, preko čijih smo dela i saznali za Hermesa, ceo svet bio basen Mediterana.

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *