Helenistička astrologija-koreni

Hermes Trismegistos

Četiri hiljade godina pisane istorije čovečanstava, raznih religiskih i filosofskih škola, bavilo se povezivanjem čoveka i božanskog principa. Božanstvo čije principe i identitet je najteže dešifrovati jeste Hermes Trismegistos, tri puta najveći, kada se prevede, i tri puta složeniji od pukog razdvajanja činjenica od legende.
Postoje dva oprečna mišljenja, da je Hermes bio čovek i da je bio božanstvo, a iako tri puta najveći oba naizgled nije mogao biti.
Fransis Jets (Frances A. Yates) istoričarka i jedna od retkih osoba koja se bavila hermetizmom, proučavajući renesansne autore, došla je do zaključka da je tad bilo utvrđeno stanovište kako se radi o čoveku. Renesansa Hermesa identifikuje kao čoveka, autora brojnih tekstova, kasnije definisanih kao hermetički. Grad po imenu Hermopolis postojao je u drebnom Egiptu, i navodi se da je bio prbivalište Hermesovo.
Neophodno je napomenuti da je egipatsko Hermesovo ime Tot, te da je kasnije muslimansko Idriz, dok je u antičkom Rimu to Merkur.
Drugi pogled na ljudsku prirodu Hermesovu, pripada takođe renesansnim školama, ali sa teorijom da je u pitanju viševekovni rad raznih anonimnih autora.
Možda najvažnije dokaze pruža Lambliš, siriski filosof, neoplatoničar, koji Hermesu pripisuje ni manje ni više do 20.000 knjiga.
Sličan stav je izneo i Maneton, staroegipatski istoričar, koji navodi još veću brojku, od čak 36.000 knjiga.
Veza između Hermesa i Tota, egipatskog božanstva, mnogim istraživačima je dala jak argument u prilog božanske Hermesove ličnosti.
Ovakav stav zauzeo je i Franc Jansen, jedan od vodećih autoriteta na polju izučavanja hermetizma, inače profesor istorije književnosti na Univerzitetu u Amsterdamu.
Prisutne su tvrdnje da je Hermes čovek kome su pridodati atributi božanstva, da on nije napisao tekstove koji mu se pripisuju, već da se radi o sveštenicima egipatskog božanstva Tota. Legenda ide dalje te tvrdi da je Hermes Trismegistos, ustvari čovek, ali unuk grčkog božanstva Hermesa, glasnika bogova.
Prevod reči trismegistos, bukvalno je tri puta najveći, i postoji teorija da je ovaj epitet potekao sa kamena iz Rozete, drevnog ptolomejskog dekreta isklesanog na kamenoj ploči. Mnoge su još teorije o pripisivanju ovog epiteta Hermesu, ali akademsko mišljenje je da se radi o opisu koji je korišćen za Tota, a otprilike se da prevesti kao:“najveći i najveći bog, veliki Hermes“.
Najpopularnija, i opšte prihvaćena ideja je da „tri puta najveći“ jeste najveći filosof, najveći kralj i najveći-vrhovni sveštenik, na celom svetu. Ne treba smetnuti s uma, da je za drevne Grke, preko čijih smo dela i saznali za Hermesa, ceo svet bio basen Mediterana.
Smaragdna Tabla
Ili na latinskom Tabula Smaragdina, jeste Hermesovo najvažnije delo, i najpoznatiji rad, posebno među onima koji pročavaju astrologiju i hermetizam. Mnoge su legende o otkriću pomenutog teksta, pa čak i da je Aleksandar veliki lično iskopao tablu iz Hermesovog groba. U svakom slučaju priča se gubi u legendama i često preterivanjima.
Sam sadržaj je prilično kratak, bavi se prirodom magije stvaranja života i odnosom sa božanskim. Tekst je često nejasan i trži apstarktnu interpretaciju.
Najbolji je direktni prevod na srpski sa latinskog, mada i onda ne treba voditi računa o tačnosti več o simbolizmu.
Tekst glasi;
1. Verum, sine mendatio, certum et verissimum.
– Istina, bez laži, pouzdana i iskrena.
2. Quod est inferius, est sicut quod est superius, et quod est superius est sicut quod est inferius ad
perpetranda miracula rei unius.
– Ono što je dole odgovara onome što je gore, a što je gore odgovara onome što je dole kako bi se izvršila čudesna operacija sjedinjenja.
3. Et sicut omnes res fuerunt ab uno, meditatione unius: sic omnes res natae fuerunt ab hac una re, adaptatione.
– Kao što su sve stvari potekle od jednog, od jedine misli, tako su sve stvari nastale od ove jedne stvari, prilagođavanjem.
4. Pater eius est Sol, mater eius Luna, portavit illud ventus in ventre suo, nutrix eius terra est.
– Otac njegov je Sunce(duh), majka njegova je Mesec(duša), Vetar ga je nosio u svojoj utrobi, Zemlja je njegova hraniteljka.
5. Pater omnis thelesmi tolius mundi est hic.
– On je Otac svake telesme, tvorac celog sveta.
6. Vis eius integra est, si versa fuerit in terram.
– Njegova snaga je potpuna ako ce ponovo okrene zemlji.
7. Separabis terram ab igne, subtile a spisso suaviter, cum magno ingenio.
– Odvojićeš Zemlju od Vatre, lako od teškog, postepeno s velikim znanjem.
8. Ascendit а terra in coelum, interumque descendit in terram et recipit vim superiorum et nferiorum. Sic habebis gloriam totius mundi. Ideo fugiat a te omnis obscuritas.
– Sa zemlje ce uzdiže na nebo, zatim se ponovo spušta na zemlju, upija snagu gornjeg i donjeg sveta. Tako ćeš zadobiti vladavinu nad celim svetom. Zbog toga će od tebe pobeći svaka tama.
9. Hic est tolius fortitudinis fortitudo fortis. Quia vincit omnem rem subtilem, отпетqие solidam penetrabit.
– To je sila sile u svakoj sili, budući da prožima sve nežno i savlađuje sve nepobedivo.
10. Sic mundus cratus est.
– Tako je stvoren svet.
11. Hinc adaptationes erunt mirabiles, quarum modus est hic.
– Odavde će poteći čarolija prilagođavanja, čiji je ovo način.
12. Itaque vocatus sum Hermes Trismegistos, habens tres partes philosophiae totius mundi.
– Zato me nazivaju Hermes Trismegistos jer mi pripadaju sva tri znanja sveta.
13. Completum est quod dixi de operatio solis.
– Ispunjeno je ono što sam rekao o operacijama Sunca.
Sva tri znanja sveta koja po sopstvenim rečima pripadaju Hermesu jesu znanje o duhu, duši i telu(materiji-materijalizaciji u vremenu), sumirano znanje o večnosti.
Corpus Hermeticum-zbornik hermetizma
Dok je Smaragdna Tabla, i njena pojava obavijena nepoznanicama, sa Korpusom Hermetikumom, priča je drugačija. Zbornik je bio relativno nepoznat do 1460. godine, kada ga je kosimo Mediči dobio na poklon. Odmah je uredio da se tekst prevede na latinski, kako bi ga sam mogao pročitati.
Dva veka kasnije Džon Edvard je preveo tekst na engleski.
Najveći deo teksta je teorija o prirodi, ali kroz alhemisku simboliku. Česti su prikazi skoro naučnih observacija, i zaključaka.
Hermes i astrologija

Astrološki Hermes je pomalo degradiran na Merkura, kome su često oduzete osnovne atribucije znanja, i koji je suprotstavljen premudrom Jupiteru, skoro tretiran kao mlađi brat znanja i mudrosti, dok je Jupiter favorizovan kao onaj koji drži sva znanja kod sebe.
Međutim, bez Merkura koji upravlja izrečenom i pisanom rečju, radoznalošću koja je često osnovni motiv učenja, knjigama i komunikacijom, susreta sa astrologijom ni nema. U samim tehnikama tumačenja i simbolizma Hermes sebi može da dozvoli Merkura, ali u učenju astrologije svi mi u sebi moramo da probudimo Hermesa.

Beros sa Kosa

Beros (akađanski. Bēl-rē’ušu: „Bel je njegov pastir“, grč. Βήρωσσος: Berossos) je Vavilonski sveštenik, pisac i astrolog iz helenističkog doba koji je pisao na grčkom jeziku. Živeo je u 3. veku pne.(o. 340.-270. pne.), a rođen je u doba Aleksandrove vladavine Vavilonom (330.-323. pne.),ili možda i ranije (oko 340. pne.). Bio je Baalov sveštenik u gradu Babelu, a prema Vitruvijevom delu „Arhitektura“, preselio se na grčko ostrvo Kos gdje je podučavao astrologiju.
U svom djelu Babyloniaca u tri toma, uz priče o Vavilonskim bogovima i kosmogoniji, piše i o astrologiji i veštini tumačenja zveezda. U skladu sa shvatanjima Thema mundi, smatrao je da dolazi do svetskog požara kada se sastanu sve planete u znaku Raka, a do opšteg potopa kada se sve planete susretnu u znaku Jarca.
Atinjani su podigli spomenik u čast Berosusa jer je u to vreme već bio proslavljen. Vertruvius kasnije beleži da je on izmislio novu vrstu kružnog sunčanog časovnika koju je uklesao u kamenu kocku.

Trasilus-Trazil

Trazil iz Mendesa,  čije je puno ime Tiberius Claudius Thrasyllus, bio je helenistički astrolog, astronom i matematičar koji je živeo u vreme vladavine rimskog cara Tiberija, kome je i služio. Bio je poznat po preciznosti svojih astroloških predviđanja. Danas je najpoznatiji po objavljivanju najranijeg izdanja sabranih Platonovih dela i njihovom organizovanju u tetralogije.                                                                                                                                           Odrastao je u imućnoj porodici egipatskih Grka iz grada Mendesa. Trazil je Tiberija upoznao za vreme njegovog izgnanstva na Rodosu te su postali  bliski prijatelji, a zahvaljujući ispravnom predskazivanju Tibrijevog dolaska na vlast, i saradnik. Trazil je imao veliki uticaj na cara u ranom periodu njegove vladavine, ali je kasnije podržavao Sejana. Oženio se  komagenskom princezom, Aku II, sa kojom je imao dvoje dece – sina Tiberija Klaudija Balbila i ćerku Euniju.

Dorotej Sidonski

Ili Dorotej Egipatski kako ga kasnije navode arapski autori, astrolog iz 1. veka nove ere, poznat po delu Carmen Astrologicum, odnosno petoknjižje-Pentateuch. osim ovog dela, koje je prevodom na arapski spašeno od nestanka o samom Doroteju se malo zna. pretpostavlja se da je rodom iz Sidona, a da je živeo i radio u Aleksandriji.

Vetije Valens

Vetije Valens 120. n.e. – 175. n.e. helenistički astrolog rodom iz Antiohije, poznat vega kao autor astrološkog trakta u 10 knjiga pod nazivom Antologija. Tokom života i karijere upoznao se sa tadašnjom egipatskom, grčkom i vavilonskom astrologijom i svoja saznanja sažeo u knjizi koja predstavlja najpotpuniji sačuvani tekst, odnosno najdragocjeniji izvor o astrološkim metodama i praksi antičkog sveta. Njegov rad je bitan I za istoriju astrologije jer se poziva na prethodnike, konkretno Petozirisa, Kritoderma i Trasilusa.
Klaudije Ptolomej

Grčki astronom i geograf iz II veka pre n.e. Umro u Kanopi, blizu Aleksandrije. Jedan od najvećih naučnika Starog doba, baavio se astronomijom, astrologijom, matematikom, gnomikom, optikom, geografijom, muzikom,… U „Amalgestu“ je postavio temelje jednog tumačenja planeta, poznatog kao „Ptolomejev sistem“ ili „teorija epiciklusa“, prihvaćena od većine astronoma do XVI veka. Pre toga, mnogi Grci su smatrali da planete kruže oko Zemlje po krugovima ili koncentričnim sferama (27 sfera po Euksodu, 55 po Aristotelu). Medjutim ako je i bilo prihvaćeno da je udaljenost planeta od Zemlje nepromenljiva, nije se mogla objasniti njihova promena sjaja. Ptolomej, koristeći neke ideje Hiparha i Aolonisa iz Perga, smatrao je da je Zemlja nepokretna u centru sveta. Zvezde se nalaze na nepokretnoj sferi, koncentričnoj, koja sama oko sebe rotira na jedan siredički dan. Sunce i Mesec opisuju krugove stalnim kretanjem, nešto udaljenom od središta, što potvrdjuje promenu njihovog prirodnog prečnika. Planete opisuje krug, epiciklus, čiji se pokretni centar premešta na dugi krug koji za centar ima Zemlju.
Tetrabiblos predstavlja matematički trakat u kojem je Ptolomej postavio pravila za izradu karte putem tropskog zodijaka, pisao o fiksnim zvezdama, utemeljio astrološku vladavinu nacija, te vezu između znakova i aspekata. U njegovo doba astrologija i astronomija nisu bile podeljene, one su za njega dve strane iste medalje pa i u Tetrabiblosu Ptolomej ustvari….”predviđa kroz astronomiju”.Tetrabiblos je danas jedno od najčuvenijih astroloških dela antike i predstavlja svojevrsnu „astrološku bibliju“, budući da je na ovim principima izgrađivana praktično sva astrološka misao od antičkih vremena, sve do današnjih dana. Ova knjiga daje detaljna uputstva za tumačenje najrazličitijih oblasti natalnog horoskopa, kao i osnove mundane astrologije, te je kroz čitavo vreme razvoja Zapadne astrologije predstavljala nezaobilaznu knjigu na kojoj je svaki značajniji astrolog gradio svoje umeće.