Psihologija tradicionalne astrologije: Slika tradicionalnog univerzuma kao kosmološka mapa duše
Astrologija kao divinacija nije suprotna astrologiji kao pokazatelju prebivališta duše unutar organizovane šeme metafizičkog pogleda na univerzum, gde se u prvi plan ističe razlika između onoga što nazivamo nebo i onoga što nazivamo nebesa. U engleskom jeziku je ta razika naglašenija u razlici između reču sky i heaven. astrologiju zanima čovek kao deo nebesa.
Planete su u nama, tvrdi Marselo Fičino u svom delu „Libri de vita tres“, u trećem tomu „De vita coelitus comparanda“-u slobodnom prevodu bi značilo „usklađivanje života sa nebeskim uticajima“. Fizički gledano, planete su tamo negde daleko u svemiru, no metafizički gledano, planete su unutar svake jedinke, događaja, pa čak i predmeta.
Slika tradicionalnog univerzuma je kosmološka mapa duše. Od filozofije do medicine, sve je u svetu duše. Svaki čovek ima svog „dajmona“ više biće koje upravlja njegovim životom, kao svojevrsni vodič kroz sudbinu. Dajmon je na neki način vladar horoskopa, entitet koji je povezan sa natusom na nivou nesvesnog.
Fičino ovu ideju crpi iz Korpus Hermetikuma, dela koje je osnova celokupnog hermetizma, uz manje poznati Pikatriks. prva rasprava Korpusa jeste gnostički prikaz porekla prirode. pimander, božanski Um, javlja se Hermesu i objašnjava mu poreklo prirode. Pimander ukazuje da je Bog stvorio Demijurga, koji je potom stvorio Sedam arhonata. Potom je Bog prema svom liku stvorio čoveka i dozvolio mu da uđe u sferu Demijurga i posmatra Sedam arhonata. Oni ustupie čoveku po deo svoje vlasti kako bi se čovek podigao kroz krugove Arhonata i spoznao Boga.
Ovde je uspostavljena bliska veza čoveka i daimona, odnosno Sedam arhonata.
„Onoliko koliko budeš držao do zapovesti vladara svog horoskopa, nebesa će ti biti naklonjena u svemu što delaš i podržaće te u životu, pogotovu ako je tačna tvrdnja platoničara, da je svakome na rođenju određen daimon, čuvar života, kojeg mu dodeljuje njegova vlastita zvezda“, kaže Fiino u navedenom delu. Na osnovu ovoga proizilazi da čovek ima dve prirode, telesnu, odnosno smrtnu, pod vlašću planeta i besmrtnu koja to nije.
Čovek u sebi nosi nebo; Mesec-kretanje duše i tela; Mars-brzinu; Saturn-sporost; Sunce-Boga; Jupiter-zakon; Merkur-razum; Veneru-čovečnost. Geocentrično je prisutan čovek u centru sopstvene svesti kao integralni deo svesnog i živog bića poznatog pod imenom Univerzum, sa kojim je povezan imaginacijom. Astrologija je imaginacija koja usklađuje makro i mikrokosmos.
U središtu astrologije je duša koja ispunjava svet. Kada čovek dođe do spoznanje, svaka stvar, svaki predmet i svaki postupak dobija značaj za dušu. Sva bića su u pokretu; prisustvo duše podrazumeva pokret. Planete su u pokretu, održavaju naš život njihovim ritmičnim pokretom; u skladu sa tim pokretom je unutrašnji pokret, lutanje i promena duše. Vegetativna duša aristotelovske tradicije pokrećetelo, dok ljudska duša platonske tradicije pokreće osobu.Ideja da je svet ispunjen dušom je drevna, seže do Heraklita i talesa, a po nekim pretpostavkama i dalje u osvit ljudskog roda. Još jedan knjiga „Korpus Hermetikum“, jedanesta po redu „Obraćanje Uma Hermesu“ Fičino implementira u svoja dela, a prepoznaje se po tome da je duša uvek u centru svega. Današnjim standardom bi ova dela merili kao vrhunsku psihologiju, no to je standard dezintegrisanja čoveka što je suprotno tradicionalnom, holističkom pogledu koji ne da ne razlaže čoveka na sastavne delove već ga gleda kao integralni deo sveukupnog postojanja, a dušu gleda kao deo Anime Mundi, duše sveta.
Duša je osnov života, ali život u svim stvarima odžava dah-spiritus. Spiritus posreduje između dajmona i fizičkog sveta, te života pojedinaca u njemu. Druga knjiga „Korpus Hermetikum“, naslovljena „Asklepiju“ nosilac je ove ideje. Frensis Jejts je to identifikovao „vazduh je instrument, odnosno organ svih bogova“.
Način na koji se spiritus prenosi na pojedinaca opisuje rečena knjiga u obliku „tvorenja predstava“. Ne treba zaboraviti jednu alhemisku ideju o nekoliko vrsta hrane, tvrde-bez koje čovek može tri nedelje, tečne-bez koje može tri dana, gasovite-kiseonika, bez koga može tri minuta, i utisaka-predstva bez koga uopšte ne može.
Predstave ne treba mešati sa idolopoklonstvom iako svaka predstava, oličenje nečega, reprezentuje svojstva Arhonta, te ima sposobnost da sabere, zadrži i prenese moć sa višeg entiteta na osobu kojoj služi. Ovo je negde osnovna ideja tradicionalne magije. Brojne su hermetičke rasprave i spisi koji opisuju saglasnost planeta sa životinjama, biljkama, lekovitim sedstvima i talismanima. Na ovome poiva cela ideja talismanske magije. No, modernim načinom gledanja na temu, na ovome počiva i imaginacija koja može apsorbovati osnovnu ideju prenosa božanskog, ili univerzalnog uticaja, putem mentalnih i duhovnih vežbi.
Iako nije tema ovog teksta napomenuću da sve ono za čim se svet u jednom New age momentu okrenuo, a sve to je došlo iz Indije( yoga, meditacija i slično), obojeno njihovim koloritnim folklorom, ali uskraćeno kvalitetom sadržine, je nasleđe koje suštinski jedino baštini tradicionalna astrologija oslonjena na Hermetizam, te helenističku filozofiju.
Dubina duše se ogleda u kosmičkim predstavama, i u telu se nalazi van glave i van uma na taj način, iako je suštinski duša kvalitet postojanja. Već pomenuta duša sveta oživljava telo sveta da bi uopšte bilo života kakav poznajemo. Duša, duh i telo su nerazdvojivi, jer kada ne bi postojala duša, niti bi duh bio privučen tlom niti telo duhom. Duše jeste posredna veza, ali i aktivni element, jer objedinjuje duh i materiju. Za duh Fičino u III poglavlju kaže sledeće:“ Sam duh je neki način veoma tanko telo, te gotovo i da nije telo, skoro daje duša, te nije ni duša, već zamalo telo. Po svojim osobinama duh je u najmanjoj meri zemljane prirode, malo više vodene, još više vazdušne, a najviše vatrene, i to od vatre kakava je u zvezdama.“
Duši, da bi rasla, neophodan je duh u svojoj raznolikosti.
Planete po Fičinu „emituju“ specifične „zrake duha“, te svaka stvar u sebi nosi deo duha određene planete. Ovde valja napomenuti da svi modernistički astrolozi, kao i neki koji se zbog egzotike samoproglašavaju tradicionalistima, ovaj opis zloupotrebljavaju ne bi li metafiziku spustili na nivo fizike, te zloupotrebili planete u prepravkama horoskopa ili nekim sličnim besmislicama.
Fičino o duhu govori kao o hrani za dušu, jer se duša posredstvom duha neprekidno hrani i stvara. To se odvija na dva načina, nesvesno, ili uz potrebno umeće, nedostupno svakome, već samo onima koji razvijaju svest, što opet ne znači da se može uobličavati na današnji način šoping kulture. Svesnost o duši daje mogućnost da se uobliči psihološki stav koji omogućuje oblikovanje karaktera i posredan uticaj na isti. Duša se neguje na način da se u psihološkom životu pojedinca ogledaju nebesa u svom najboljem izdanju. Pojedinac u sebi nosi planete , sa dobrobitima duha koji su njihov sastavni deo jednako sa „tamnom stranom“ koju ciljano treba staviti pod kontrolu. Sve ovo zapisano je u pojedinačnoj natalnoj karti, te su planete, znaci, kuće, aspekti, dignitacije, debilitacije i ostale sitnce koje kartu tvore sredstvo u imaginiranju složenih životnih situacija i okolnosti na način da modifikuju čoveka dubinski. Suština je uspostaviti vezu između svakodnevnog života i dubokog, untrašnjeg zapisa duše.