Sufi učenje, specifični oblik islamskog misticizma, zasnovana na učenju koje se prenosi inicijacijom, što je dobro poznata osobina svih hermetičkih učenja.
Tot, Hermes, Merkur, i ko još u ovom redu fali? Simbol je jedinstveni, poznati samo je ime drugačije, ovaj put to je IDRIZ- orijentalni ekvivalent Hermesu.
Istorijsko i sociološko okruženje stasavanja arapske kulture u ranom srednjem veku bilo je svim nasleđenim učenjima sklono i otvoreno. ”Nedostatak” inkvizicije i sličnih krvoločnih institucija pogodovao je razvoju sveukupne kulture, književnosti, medicine i naravno astrologije. Gde je astrologija tu je i njena starija sestra alhemija.
Marljivo su Arapi proučavali nešto preživelih spisa aleksandriske biblioteke, prevodili Ptolomeja, ali i upijali znanja koja su stizala sa istočnih granica Persije, Baktrije i Horzema. Naravno da se radi o indiskom uticaju i uticaju na Indiju. I danas u Indiji postoji takozvani tadžik obrazac čarta, a reč tadžik je vezana za etničke grupe islamske verispovesti. Uzajamni arapsko-indiski uticaji su više nego jasni. Takođe je veoma izražena veza arapske, persiske i grčke astrologije. Dorotej iz Sidona je do nas došao zahvaljujući arapskom prevodu iz osmog veka, koji je u stvari prevod persiske verzije iz tećeg veka.
U ovom delu nalaze se osnove tehnike kasnije po Arapima nazvane “arapske tačke”
Preuzimajući znanja i teret hermetizma dodavali su ponešto svoje semitske kulture i folklornog nasleđa. Ovu tradiciju dele sa srodnim semitskim narodima: Jevrejima i Asircima. Tradicija je obogaćena obradom bogatog nasleđa prethodnih autora, među kojima su i Aristotel i Platon. Arapska kultura bezrezervno je bila otvorena stranim uticajima. Univerziteti u Kajrunu, Azaru, Kordobi i Bagdadu paralelno izučavaju medicinu, filozofiju, magiju, alhemiju i astrologiju.
Fakredin el-Razi sistematizovao je podatke o alhemiji i magiji, oslanjajući se na haldejsku tradiciju. Ovaj vid magije je podrazumevao kult zvezda, dakle astrologiju i uticaje astralnih duhova, (nešto slično je povezao i Franc Bardon- svaki stepen zodiaka sa astralnom sfernom inteligencijom, u svom delu “Praksa magiske evokacije” ).
Dalje haldejska tradicija govori o dva anđela Harutu i Marutu koji su znanje prenosili ljudima, što čini osnov arapskog sistema magije.
Što se tiče praktične strane učenja i primene astrologije dolazimo do astralnih uticaja koji se ostvaruju uz pomoć kontrole elemenata načinom pravljenja talismana. O ovome piše Ibn Haldun, koji pominje obrede, pa i Al-Gazli jedan od vodećih sufističkih autoritete ne zaobilazi tematiku magije.
Ibn Haldun koji piše u 14. veku razdvaja magiju na dve oblasti: Čistu magiju i amajlije.
Pojam čiste magije objašnjava silom koja dolazi ndirektno od adepta bez pomoći bilo čega. Za razliku od navedenog talismanska magija-amajlije prave se u određeno vreme, naravno astrološkim metodama, i sadrže u sebi magiske metale. U to vreme se pod magiskim metalima podrazumevaju gvožđe i bakar (mars i venera). Simbolika ovih amuleta je smatrana moćnim sredstvom za kontrolu duhova i drugih elemenata.
Primeri za upotrebu su razni: za pravljenje nesloge izrađivani su talismani četvrtastog oblika prilikom prolaska Meseca kroz znak Ovna, ukoliko je kružnog oblika a takođe pravljena pod uticajem ovog sazvežđa navešće astralnu inteligenciju da se pojavi i otkrije tajnu skrivenog blaga. Magiska formula pod zaštitom Bika pomaže moreplovcima, vojnicima i alhemičarima, kada se radi na talismanu od bakra. U astrologiji bakrom vlada Venera , gvožđem Mars.
Amajlije su korišćene i za direktno nanošenje štete drugima, zgrade, bunari i slično su rušeni pravljenjem talismana sa magiskim formulama. Rat je u to vreme bio nezaobilazna pojava, uostalom kao i u naše vreme, pa se za opsade gradova pravio talisman od gvožđa pod znakom Blizanaca, delovao je i na uništenje letine.
Pod istim znakom pravljene su i amajlije za ljubav i prijateljstvo. Od magiskih veština prisutna je likantrofija,(umetnost pretvaranja čoveka u životinju), arapski MASK.
Arapsko hermetičko nasleđe veoma je bogato simbolima, trdicionalno se koriste Solomonov pečat, Horusovo oko, Davidov štit i pentagrami. Bitno je reći da u ovoj tradiciji Solomon zauzima vodeće mesto. Ime je naravno izmenjeno u skladu sa arapskim jezikom i sada se zove Sulejman.
SUFI učenje, je sinteza arapsko-muslimanskog hermetizma. Podržano od zvanične vere, prenosilo se inicijaciom, u okvirima manastirski organizovanog reda. Sufizam u sebi objedinjuje religiju, okultni red i način života. Organizovani su kao vojska, što su neke grupe unutar reda i bile. Po svojoj militantnosti izdvajali su se sudanski magdisti i sufi pripadnici janjičara, elitne garde turskog sultana. Poimanje rata i duhovnosti u islamu je teklo paralelno. Od zaista hermetici okrenutih redova najpoznatiji su arapski alhemičari koji su se nazivali “Bratstvo Čistote”, uz njih treba pomenuti klasične pesnike Persije, athitekte i graditelje koji su inspiraciju nalazili u hermetici.
Osnivanje sufi reda zvanično se pripisuje Muhamedu, međutim mistici tvrde da red datira od Adama, i čini jedinu pravu tradiciju alhemije. Cilj sufija je postati savršen čovek, što je ekvivalent alhemiskom pojmu adepta. Upravo je arapska reč eliksir, ono za čime su čeznuli mnogi evropski duhovni tragaoci koji su svoj cilj nazivali kamenom mudrosti, što u bukvalnom prevodu reč eliksir i znači.
Šeik Sabahudin Suharvardi u svojim delima (Avarif el-Marif i Gajat el-Lugat) opisuje ove tehnike i daje kao prioritet ideju poništavanja vremena (nalik Fulkanelijevom objašnjenju privilegovanog položaja alhemičara u odnosu na vreme i prostor). Navedeni šeik je navodno posedovao moći materijalizacije i poništavanja prostora. Poznati su događaji kada su sufiji bili u stanju da se u momentu stvore na mestima udaljenim više hiljada kilometara. Za ovo je poznat slučaj šeika Abdul-Kadir Gelanija.
Tehnike kojima se ovo postiže zovu se karamat, i poznaju ih mnogi članovi reda.
U ove moći spada i moć oživljavanja, o kojoj je pisao istoričar sufizma Kamaludin, i pripisana je redu nakšbandi.
Dakle arapska kultura je integrisala hermetistička znanja, astrologija se upražnjavala javno, a ostatak je poveren na čuvanje sufistima, koji su upoznati sa metodom putem inicijacije, prnosili znanja dalje. Iako ne spore da se do prosvetljenja može stići i na druge načine svoj put smatraju dokazanom i kompletnom metodom.Cilj sufija je postati Insan i-Kamil, potpun čovek, a krajnja faza se naziva VASL, što znači sjedinjenje sa beskonačnim.
Organizacija sufija je tradicionalna; vođa sveukupnog bratstva naziva se KUTUB, i podrazumeva se da je postigao Vasl. On je u vezi sa ostalim vođama redova i sreću se koristeći mistične tehnike prevladavanja vremena i prostora.
Ovde ne mogu da zaobiđem a da ne kažem da je i Ja´Afir Abu-Musa, poznatiji kao Geber, bio alhemičar pa tek onda neko ko je dodavanjem muškog člana arapske gramatike al (al-geber) toliko poznat svima nama. Njemu se pripisuje 500 hermetičkih dela, a da je bio i astrolog to je naravno potpuno nezaobilazno.
Aparatura koja se koristi u alhemiskim operacijama ima arapska imena. Fiksne zvezde takođe: Ahernar/Al-Ahiru-n-Nehr, Aldebaran/Al-Dabaran, Algol/ Ra’asu-l-Gul(Demonova glava), sistem lunarnih kuća koje počinju od At-Turai, a završavaju sa Al-Butajn, došli su do nas kao arapsko nasleđe. Među najvažnijim ličnostima zaslužnim za razvoj arapske astrologije pored Albumasara i njegovog učitelja Al-Kindija(čije knjige se mogu naći prevedene u Londonu), nalaze se Abu Ali Al-Hajat, Ibn Sin poznatiji kao Avicena, Al-Hazen, Ibn Arabi. Posebno vredi izdvojiti Al-Birunija (973-1048) rođenog na teritoriji današnjeg Uzbekistana. Al-Biruni je bio za svoje vreme izuzetno obrazovan. Studira je arapski, pravo, Grčki, Siriski i Sanskrt. Bio je savremenik Avicene sa kojim je održavao kontakt. Putovao je Indijom 20 godina i učio hermetizam, preveo je Pantđalija na arapski. Za sobom je ostavio veliki broj dela iz svih oblasti.
Ono što sve nas odmah asocira na arapsku astrologiju je Fortuna nematerjalna tačka koja je ustvari odnos Sunca i Meseca, projektovan od ascedenta, bez obzira da li je dnevno ili noćno rođenje. Potpuno je jasno da su za ovu tehniku neophodni tačni podaci rodjenja, što istovremeno pokazuje koliko je astrologija bila raširena u arapskom svetu. Osim standardnih pitanja kao što su ljubav, brak, imovina i novac, arapske tačke služile su za egzaktna izračunavanja prilikom alhemiskih operacija, šta više to im je bila primarna namena. Transmutacija metala nije svakodnevna pojava pa da bude tumačena samo planetama. Uostalom za kratkog ljudskog života retko se mogu iznaći idealne konfiguracije aspekata, pa su odnosi planeta pretočeni u arapske tačke, apoloženi na zodijačkom krugu imali vrlo praktičnu namenu prilikom alhemiskih operacija. Kompleksni postupak pretvaranja olova u zlato sahtevao je mnogo sofisticiranije i preciznije tehnike, a nematerjalne tačke su jedna od njih.
Iako Arapi nisu izmislili ništa novo, sama činjenica da su očuvali i sistematizovali drevno hermetičko znanje je dovoljna da im se oda značajno priznanje. Zahvaljujući njihovom uticaju, preko Kordobe hermetizam se proširio Evropom.
Nauka nad naukama, put spoznaje i samospoznaje našao je načina da opstane preko svih onih koji su tragali za istinom, i živi u svima njima.
