Psihologija tradicionalne astrologije

Psihologija tradicionalne astrologije: Slika tradicionalnog univerzuma kao kosmološka mapa duše

Astrologija kao divinacija nije suprotna astrologiji kao pokazatelju prebivališta duše unutar organizovane šeme metafizičkog pogleda na univerzum, gde se u prvi plan ističe razlika između onoga što nazivamo nebo i onoga što nazivamo nebesa. U engleskom jeziku je ta razika naglašenija u razlici između reču sky i heaven. astrologiju zanima čovek kao deo nebesa.
Planete su u nama, tvrdi Marselo Fičino u svom delu „Libri de vita tres“, u trećem tomu „De vita coelitus comparanda“-u slobodnom prevodu bi značilo „usklađivanje života sa nebeskim uticajima“. Fizički gledano, planete su tamo negde daleko u svemiru, no metafizički gledano, planete su unutar svake jedinke, događaja, pa čak i predmeta.
Slika tradicionalnog univerzuma je kosmološka mapa duše. Od filozofije do medicine, sve je u svetu duše. Svaki čovek ima svog „dajmona“ više biće koje upravlja njegovim životom, kao svojevrsni vodič kroz sudbinu. Dajmon je na neki način vladar horoskopa, entitet koji je povezan sa natusom na nivou nesvesnog.
Fičino ovu ideju crpi iz Korpus Hermetikuma, dela koje je osnova celokupnog hermetizma, uz manje poznati Pikatriks. prva rasprava Korpusa jeste gnostički prikaz porekla prirode. pimander, božanski Um, javlja se Hermesu i objašnjava mu poreklo prirode. Pimander ukazuje da je Bog stvorio Demijurga, koji je potom stvorio Sedam arhonata. Potom je Bog prema svom liku stvorio čoveka i dozvolio mu da uđe u sferu Demijurga i posmatra Sedam arhonata. Oni ustupie čoveku po deo svoje vlasti kako bi se čovek podigao kroz krugove Arhonata i spoznao Boga.
Ovde je uspostavljena bliska veza čoveka i daimona, odnosno Sedam arhonata.
„Onoliko koliko budeš držao do zapovesti vladara svog horoskopa, nebesa će ti biti naklonjena u svemu što delaš i podržaće te u životu, pogotovu ako je tačna tvrdnja platoničara, da je svakome na rođenju određen daimon, čuvar života, kojeg mu dodeljuje njegova vlastita zvezda“, kaže Fiino u navedenom delu. Na osnovu ovoga proizilazi da čovek ima dve prirode, telesnu, odnosno smrtnu, pod vlašću planeta i besmrtnu koja to nije.


Čovek u sebi nosi nebo; Mesec-kretanje duše i tela; Mars-brzinu; Saturn-sporost; Sunce-Boga; Jupiter-zakon; Merkur-razum; Veneru-čovečnost. Geocentrično je prisutan čovek u centru sopstvene svesti kao integralni deo svesnog i živog bića poznatog pod imenom Univerzum, sa kojim je povezan imaginacijom. Astrologija je imaginacija koja usklađuje makro i mikrokosmos.
U središtu astrologije je duša koja ispunjava svet. Kada čovek dođe do spoznanje, svaka stvar, svaki predmet i svaki postupak dobija značaj za dušu. Sva bića su u pokretu; prisustvo duše podrazumeva pokret. Planete su u pokretu, održavaju naš život njihovim ritmičnim pokretom; u skladu sa tim pokretom je unutrašnji pokret, lutanje i promena duše. Vegetativna duša aristotelovske tradicije pokrećetelo, dok ljudska duša platonske tradicije pokreće osobu.Ideja da je svet ispunjen dušom je drevna, seže do Heraklita i talesa, a po nekim pretpostavkama i dalje u osvit ljudskog roda. Još jedan knjiga „Korpus Hermetikum“, jedanesta po redu „Obraćanje Uma Hermesu“ Fičino implementira u svoja dela, a prepoznaje se po tome da je duša uvek u centru svega. Današnjim standardom bi ova dela merili kao vrhunsku psihologiju, no to je standard dezintegrisanja čoveka što je suprotno tradicionalnom, holističkom pogledu koji ne da ne razlaže čoveka na sastavne delove već ga gleda kao integralni deo sveukupnog postojanja, a dušu gleda kao deo Anime Mundi, duše sveta.


Duša je osnov života, ali život u svim stvarima odžava dah-spiritus. Spiritus posreduje između dajmona i fizičkog sveta, te života pojedinaca u njemu. Druga knjiga „Korpus Hermetikum“, naslovljena „Asklepiju“ nosilac je ove ideje. Frensis Jejts je to identifikovao „vazduh je instrument, odnosno organ svih bogova“.
Način na koji se spiritus prenosi na pojedinaca opisuje rečena knjiga u obliku „tvorenja predstava“. Ne treba zaboraviti jednu alhemisku ideju o nekoliko vrsta hrane, tvrde-bez koje čovek može tri nedelje, tečne-bez koje može tri dana, gasovite-kiseonika, bez koga može tri minuta, i utisaka-predstva bez koga uopšte ne može.
Predstave ne treba mešati sa idolopoklonstvom iako svaka predstava, oličenje nečega, reprezentuje svojstva Arhonta, te ima sposobnost da sabere, zadrži i prenese moć sa višeg entiteta na osobu kojoj služi. Ovo je negde osnovna ideja tradicionalne magije. Brojne su hermetičke rasprave i spisi koji opisuju saglasnost planeta sa životinjama, biljkama, lekovitim sedstvima i talismanima. Na ovome poiva cela ideja talismanske magije. No, modernim načinom gledanja na temu, na ovome počiva i imaginacija koja može apsorbovati osnovnu ideju prenosa božanskog, ili univerzalnog uticaja, putem mentalnih i duhovnih vežbi.
Iako nije tema ovog teksta napomenuću da sve ono za čim se svet u jednom New age momentu okrenuo, a sve to je došlo iz Indije( yoga, meditacija i slično), obojeno njihovim koloritnim folklorom, ali uskraćeno kvalitetom sadržine, je nasleđe koje suštinski jedino baštini tradicionalna astrologija oslonjena na Hermetizam, te helenističku filozofiju.
Dubina duše se ogleda u kosmičkim predstavama, i u telu se nalazi van glave i van uma na taj način, iako je suštinski duša kvalitet postojanja. Već pomenuta duša sveta oživljava telo sveta da bi uopšte bilo života kakav poznajemo. Duša, duh i telo su nerazdvojivi, jer kada ne bi postojala duša, niti bi duh bio privučen tlom niti telo duhom. Duše jeste posredna veza, ali i aktivni element, jer objedinjuje duh i materiju. Za duh Fičino u III poglavlju kaže sledeće:“ Sam duh je neki način veoma tanko telo, te gotovo i da nije telo, skoro daje duša, te nije ni duša, već zamalo telo. Po svojim osobinama duh je u najmanjoj meri zemljane prirode, malo više vodene, još više vazdušne, a najviše vatrene, i to od vatre kakava je u zvezdama.“
Duši, da bi rasla, neophodan je duh u svojoj raznolikosti.
Planete po Fičinu „emituju“ specifične „zrake duha“, te svaka stvar u sebi nosi deo duha određene planete. Ovde valja napomenuti da svi modernistički astrolozi, kao i neki koji se zbog egzotike samoproglašavaju tradicionalistima, ovaj opis zloupotrebljavaju ne bi li metafiziku spustili na nivo fizike, te zloupotrebili planete u prepravkama horoskopa ili nekim sličnim besmislicama.
Fičino o duhu govori kao o hrani za dušu, jer se duša posredstvom duha neprekidno hrani i stvara. To se odvija na dva načina, nesvesno, ili uz potrebno umeće, nedostupno svakome, već samo onima koji razvijaju svest, što opet ne znači da se može uobličavati na današnji način šoping kulture. Svesnost o duši daje mogućnost da se uobliči psihološki stav koji omogućuje oblikovanje karaktera i posredan uticaj na isti. Duša se neguje na način da se u psihološkom životu pojedinca ogledaju nebesa u svom najboljem izdanju. Pojedinac u sebi nosi planete , sa dobrobitima duha koji su njihov sastavni deo jednako sa „tamnom stranom“ koju ciljano treba staviti pod kontrolu. Sve ovo zapisano je u pojedinačnoj natalnoj karti, te su planete, znaci, kuće, aspekti, dignitacije, debilitacije i ostale sitnce koje kartu tvore sredstvo u imaginiranju složenih životnih situacija i okolnosti na način da modifikuju čoveka dubinski. Suština je uspostaviti vezu između svakodnevnog života i dubokog, untrašnjeg zapisa duše.

 

Tripliciteti-elementarna osnova astrologije

Osnov astrologije nije zodijački pojas ekliptike, kao ni planete razvrstane po vladarstvima imaginarne podele te iste ekliptike na dvanest jednakih delova-znakova, već elementi koji prenoseći informaciju duhovnog sveta, formiraju materijalni svet, i čine esenciju oba.
Podela na četiri elementa je osnov svih kasnijih podela Zodijaka, i pokretač svih dešavanja koja se iz bezvremenog korena distribuiraju u prostor i vreme.
Vazduh, vatra, zemlja i voda, jesu očigledni elementi materijalnog sveta, kao i očigledni elementi čoveka, u kome se materijalno nadograđuje na duhovno.
Smisao izreke „kako gore, tako i dole“ nije da se na nebu broje svakakve leteće skalamerije, već da se primeni osnovni pricip „gornjeg“ duhovnog sveta, tačnije da se informacija o četiri elementa „spusti“ u čoveka.
trilicitet ima osnovu u broju tri, koji se osim brojeva sedam i devet najčešće sreće u duhovnoj tradiciji.
Dvanest znakova su grupisani u skladu sa četiri elementa po tri znaka. Read more

Nebeska hijerarhija

Nebesa i nebo, na određeni način u svojim iskonskim načenjima objašnjavaju svrhu i ustrojstvo astrologije. Vidljivo oku, kako je od davnina definisana astrologija jese ono što je vidljivo i duši i duhu, iako ga oni vide drugačije od oka. U tom pogledi fizički univerzum, ono što bi nazvali nebo, i što je dostupno oku ili teleskopu ne zanima astrologiju niti se time bavi. Zbog toga je moderizatorima astrologije, a ujedno i onima koji su naneli najviše štete, najlakše bilo da sve što kroz teleskop vide nakače u astrologiju, iako to ima isto i čak manje smisla nego nakačiti kineska slova u azbuku. Read more

Astrološka simbolika

Astrologija je jezik. Jezik simbola koji po matematičkim metodama razvrstava šta i kada predstavljaju kombinacije znaka, planete i kuće, te aspekata i drugih međuzavisnih odnosa bitnih pokazatelja karte, bilo da je natalna, horarna, mundana ili neka druga. Simbol je najopštije, sve ono što može stajati umesto nečeg drugog i da ga tom prilikom prepoznatljivo reprezentuje. Read more

Superiorne planete u ličnom horoskopu

Pet planeta i dva svetla u tzv haldejskom nizu-poretku postavljeni su podelom na superiorne i inferiorne u odnosu na Suce kao veliko svetlo, čiji sjaj prenosi na sublunarni svet Mesec, malo svetlo. Niz počinje Saturnom, kao takmacem Sunca, te nastavlja Jupiterom i Marsom. Ove tri planete se nazivaju superiornim, stim da su Jupiter i Saturn hronokratori, te se njihova konjunkcija posebno ceni kao jedan od primarnih nosilaca mundane analitike. Ciklus konjunkcija hronokratora uključuje i Marsa, ali mu ne daje na važnosti kao već pomenutim planetama. Od Sunca, haldejski poredak nastavlja sa Venerom, Merkurom i konačno Mesecom ispod koga se nalazi sublunarni svet, tj svet kakav mi poznajemo i koji na vrlo suptilan način, informacijom „uređuju planete“. Read more

Helenistička astrologija-koreni

Hermes Trismegistos

Četiri hiljade godina pisane istorije čovečanstava, raznih religiskih i filosofskih škola, bavilo se povezivanjem čoveka i božanskog principa. Božanstvo čije principe i identitet je najteže dešifrovati jeste Hermes Trismegistos, tri puta najveći, kada se prevede, i tri puta složeniji od pukog razdvajanja činjenica od legende.
Postoje dva oprečna mišljenja, da je Hermes bio čovek i da je bio božanstvo, a iako tri puta najveći oba naizgled nije mogao biti. Read more

Anatomija Zodijaka

Zodijak, izmišljeni životinjski krug, koji opasuje Zemlju duž ekliptile, precizno podeljen na dvanest delova, svaki po 30 stepeni, analigijom sazvežđa, koja su takođe duž ekliptike ali nikako potpunom identifikacijom sa tim sazvežđima, produkt je metafizičke ideje arhitekture duše koja odgovara arhitekturi tradicionalnog kosmosa. Read more

Osnovi astrologije-kretanje

Geocentričnost astrologije neophodan je preduslov koji kvalifikuje metafizički osnov i isključuje striktno materijalistički pogled na temu sudbine, zasnovan na slučajnostima i sličnim objašnjnjima. Astrologija za predmet proučavanja ima čoveka i sublunarni svet, što će reći astrološke mundane pojave, od klime i vremenskih uslova, preko političkih dešavanja, prirodnih katastrofa do samog čoveka kao bića, odnosno dela sublunarnog sveta. Natalni horoskop, horarni, mundani ili ma koja astrološka karta ima svoj momenat u vremenu kada je određena horoskopska tačka-početak, ali se razvija kroz vreme, uslovljena daljim kretanjem planeta. Na ovaj način se određuju prediktivne tehnike, revolucije planeta, te tranziti. Read more

1 2 3 4